ВРХУНАЦ БЕСТИДНОСТИ: Блокадерски медији оптужују мртву девојку како би опрали своје крваве руке!

Исти они који су сваку националну трагедију, а посебно пад надстрешнице у Новом Саду, безобзирно користили за јефтине политичке поене и дестабилизацију државе, лешинарећи над жртвама чијих се имена више и не сећају, сада покушавају да угуше сваки глас истине о трагичној смрти девојке на Филозофском факултету.

Док су до јуче блокаде представљали као борбу за правду, без доказа оптужујући читав режим, и малтретирали на милионе обичних грађана и свих оних који се не слажу са њима, гурајући земљу у економски колапс и ивицу грађанског рата, данас се обрушавају на слободу извештавања, покушавајући да ућуткају свакога ко укаже на чињеницу да су последице њиховог деловања довеле до смртног исхода.

Можда и најстрашнији чин њиховог лицемерја јесте пребацивања кривице на саму настрадалу студенткињу, на девојку која је до јуче била „наша будућност“, а данас, како и сами наводе „колатерална штета“, бар до оног момента док не нађу начин да и њу монетизују.

Исти они „блокадерски“ медији, који су извештавали о смрти непостојећег младића у Ваљеву, чија је измишљена смрт довела до насиља и паљења и зграде тужилаштва, данас не само што узимају за право да осуђују друге медије за „спиновање, него пласирају причу како је несрећна девојка била потпуно сама у тренутку трагедије на Филозофском факултету.

У истој вести, истом тексту, новинарска удружења која су се правила мртва скоро две године, данас ову измишљотину која служи само једном циљу, а то је да се јавност дезинформише и да се жртва прогласи кривцем за сопствену смрт, лицемерно показују своју бригу према својим дојучерашњим саборцима. И што је још горе, оптужујући њу и ућуткујући свакога ко гласно проговори о томе до чега су довеле блокаде и шта је политика оних који обећавају „боље сутра“, они покушавају да оперу од одговорности кључне фигуре које су довеле до ове трагедије. Декана, ректора, професоре, оне којима тај млади живот не значи ништа,а који су створили атмосферу хаоса на српским универзитетима и школама.

Уместо да се испита како је дошло до безбедносних пропуста унутар окупиране институције, ови пропагандни центри моћи агресивно нападају сваку критику, кријући се иза фраза о „политичкој злоупотреби“. Иако су управо они ти који су трагедију први инструментализовали.

На крају, борба за слободу говора данас се води управо против оних који би да је приватизују. Напади на медије који се усуђују да поставе питање одговорности „блокадера“ представљају директан удар на право јавности да зна истину.А истина је као вода и пронађе свој пут, па ће тако и сада испливати ко је заиста крив и ко је затворио очи пред опасностима унутар блокираних зграда, без обзира на све притиске оних којима је хаос једино занимање.

Милутин Недељковић / Васељенска