После гласања у десет општина: консолидована власт, фрагментисана опозиција

IMG_5962

Локални избори одржани у десет општина у Србији донели су јасан политички епилог, убедљиву доминацију власти и председника Александра Вучића, уз истовремено озбиљно слабљење опозиционог политичког простора, оцењује се у анализи подгоричког портала „Борба“, чији садржај овде преносимо.

Према наводима тог медија, уз високу излазност, резултати су показали да је власт остварила победу у свих десет локалних самоуправа. У већини средина те победе биле су убедљиве и без значајније неизвесности, док је једини изузетак представљала Кула, где је изборна трка била нешто неизвеснија, али је и ту на крају победила листа окупљена око власти.

Како се истиче у анализи, ови избори нису били само локалног карактера, већ су имали и шири политички значај. Они, како се наводи, представљају пресек политичких прилика у Србији у последњих годину и по дана, обележених протестима, тензијама и покушајима политичког притиска на власт.

Кључна порука избора, према оцени „Борбе“, јесте да је власт успела да консолидује подршку, док је опозиција претрпела озбиљан политички ударац, пре свега услед унутрашњих слабости и губитка јасног политичког фокуса.

Посебан акценат стављен је на улогу протестних покрета и такозваног „блокадерског таласа“, који је месецима доминирао јавним простором. Уместо да ослаби власт, како се наводи, овај феномен је имао супротан ефекат – додатно је фрагментисао опозицију и допринео расипању њеног бирачког тела.

У тексту се указује да су протести и студентски покрети делимично преузели политички простор који је традиционално припадао опозиционим странкама, али без јасне организације, стратегије и политичке артикулације нису успели да се профилишу као стабилан политички фактор. Резултат је, како се оцењује, парадоксалан – власт није ослабљена, али је опозиција значајно дестабилизована.

Кула се у том контексту издваја као специфичан пример. Иако је опозиција тамо остварила релативно бољи резултат него у другим срединама, то није било довољно да се промени укупан изборни исход. Та општина остаје изолован случај који показује да локални фактори могу утицати на резултат, али не и на општу политичку слику.

Анализа даље указује на могуће правце даљег развоја опозиционе сцене. Један од сценарија подразумева повлачење и одустајање од учешћа на наредним изборима услед немогућности консолидације, док други, извеснији, предвиђа продубљивање унутрашњих сукоба између традиционалних опозиционих странака и нових протестних актера.

У том случају, како се наводи, може се очекивати интензивирање међусобних оптужби и борба за политички простор, што би додатно ослабило позицију опозиције уочи наредних парламентарних избора.

Закључак који се намеће, према оцени подгоричког портала, јесте да је политички победник већ познат, док ће се главна борба у наредном периоду водити за друго место унутар фрагментисаног опозиционог блока. Наредни избори, стога, неће бити питање победника, већ односа снага међу онима који покушавају да му парирају – а тај простор, након ових избора, делује мањи него икада.