Брисел се спрема за Орбанову победу, кује се страшна завера! Чим потврде резултате избора…

Земље чланице Европске уније већ разматрају како да се поставе према Мађарској ако премијер Виктор Орбан поново победи на изборима, а опције се крећу од смањења потребе за једногласним одлукама до неформалног гурања Будимпеште на маргину.

ЕУ расправља о плановима за такав сценарио док се Мађарска припрема за изборе 12. априла

– Нико не може уцењивати Европско веће, нико не може уцењивати европске институције и потпуно је неприхватљиво то што Мађарска ради – оштро је поручио председник Европског већа Антонио Коста.

Уз то, појавиле су се и оптужбе да је Будимпешта одржавала контакте са Москвом током рата у Украјини, као и да је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у паузама састанака ЕУ обавештавао свог руског колегу Сергеја Лаврова.

– Ако Орбан освоји још један мандат, играће се без рукавица – рекао је један високи дипломата ЕУ, који је, као и остали саговорници у овом чланку, пристао да говори под условом анонимности.

„Нико не може уцењивати Унију“: Бриселу прекипело због блокаде Украјине

– Многи сматрају да је блокадом помоћи Украјини пређена црвена линија и да се нешто мора предузети, само још није јасно шта – додао је други дипломата.

Трећи је изјавио да „очекује обновљене и појачане расправе о томе како се поставити према Орбану, што ће подстаћи искренији разговор, а можда и креативнија решења“.

Мишљења о томе да ли ће се Орбан променити ако осигура нови мандат су подељена.

– Он је довољно паметан један од најпаметнијих политичара у Европском већу да зна где су границе – сматра један високи званичник ЕУ.

Међутим, други дипломата је скептичан.

– Мислим да се неће променити и он је тројански коњ и цела поента ЕУ је поверење темељ Европе је да радимо заједно – рекао је он.

У наставку су неке од опција о којима се расправља ако Орбан победи следећег месеца.

Промена правила о гласању

Једна од опција је проширење примене гласања квалификованом већином, које обично захтева сагласност 55 одсто држава чланица које представљају 65 одсто становништва ЕУ. Такав модел би се примењивао и на осетљива подручја попут спољне политике или делова дугорочног буџета, где се тренутно тражи једногласност.

Унија је већ показала креативност у сличним ситуацијама.

Када се 2023. године расправљало о приступним преговорима са Украјином, чему се Будимпешта противила, тадашњи немачки канцелар Олаф Шолц предложио је Орбану да напусти просторију.

Према правилима ЕУ, једногласност је постигнута и ако је један лидер одсутан.

Троје дипломата истакло је ову опцију као изгледну, а један од њих нагласио је да расте спремност да се доношење одлука учини ефикаснијим.

– То је нешто за шта се ионако залажемо, независно од Орбановог случаја: ако желите брзо да реагујете, потребно вам је више одлука донетих квалификованом већином – рекао је.

Ипак, одустајање од једногласности био би огроман корак јер је заједничко деловање свих чланица темељно начело блока.

Покушај да се заобиђе мађарско противљење чланству Украјине у септембру прошле године није успео да добије довољну подршку, али двоје дипломата сматра да би нови Орбанов мандат могао бити катализатор за поновно разматрање таквих предлога.

Други су, међутим, скептични када је реч о задирању у спољну политику, коју чланице и даље сматрају кључним делом националног суверенитета.

Европа са више брзина

Четири дипломата поменула су могућност чешће употребе флексибилних формата, од неформалних „коалиција вољних“ до појачане сарадње мањих група земаља.

– Формат коалиције вољних већ се у одређеној мери примењује, посебно у безбедносним питањима где су укључени и Британци и то не може заменити формат ЕУ27 као форум за размену информација – рекао је један дипломата.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и сама је предложила појачану сарадњу како би се заобишла једногласност у областима попут конкурентности.

– Наша амбиција би увек требало да буде постизање договора свих 27 држава чланица, а међутим, тамо где недостатак напретка или амбиције ризикује да поткопа европску конкурентност или способност деловања, не бисмо требало да оклевамо да користимо могућности предвиђене уговорима у оквиру појачане сарадње – изјавила је у фебруару.

Без пристанка Будимпеште нема договора

Проблем је у томе што Мађарска и даље може блокирати такве напоре, чак и ако у њима не учествује.

На пример, код зајма Украјини, један од закона потребних за исплату новца захтева сагласност свих чланица.

– У хитним случајевима ово може бити решење, али на крају се све своди на одлуку свих 27 – објаснио је високи дипломата.

Двоје других дипломата критиковало је такве формате, тврдећи да би требало да буду изузетак, а не правило.

– Морамо сачувати јединство – поручио је један од њих.

Ускраћивање новца ЕУ, владавина права…

Друга опција укључује агресивније мере, попут ускраћивања европског новца Мађарској. Председник Европског већа Антонио Коста изнео је идеју да је Орбанова блокада зајма Украјини прекршила члан 4(3) Уговора о ЕУ, који обавезује државе чланице на „искрену сарадњу“.

– Коста је послао писмо о томе, али никада није наставио с тим – подсетио је један дипломата, наводећи страх од оптужби за мешање у предизборну кампању.

Високи званичник Комисије потврдио је да је употреба тог члана једна од могућности, а кршење би могло довести до поступка пред Судом ЕУ и финансијских казни.

Додатни ниво условљавања, ограничавање или обустава приступа фондовима ЕУ ако земља крши стандарде владавине права, већ је укључен у предлог Комисије за следећи дугорочни буџет. Европски комесар је рекао да би према новом предлогу буџет ЕУ подржавао реформе које јачају владавину права.

– То значи да би, ако дође до кршења владавине права, обустава плаћања или блокирање финансирања сада били на столу – рекао је, не помињући директно Мађарску.

Међутим, и овај приступ има своје проблеме. Саветник Суда ЕУ недавно је препоручио поништење одлуке Комисије о одмрзавању 10,2 милијарде евра за Мађарску, што Европски парламент оспорава, сумњајући да је реч о нагодби како би Будимпешта повукла вето.

– Можете блокирати средства, али мора постојати директна веза са злоупотребом фондова ЕУ. Не можете само рећи да је то политичко питање – објаснио је дипломата.

Будимпешта је већ најавила да ће уложити вето на било какву строжу условљеност.

– Ако постоји реална могућност да уопште нећемо имати приступ фондовима ЕУ, зашто бисмо онда били заинтересовани за прихватање таквог буџета – упитао је мађарски министар за послове ЕУ Јанош Бока.

Одузимање права гласа

Европски парламент је још 2018. године покренуо члан 7 Уговора о ЕУ, који омогућава одузимање права гласа држави чланици ако крши темељне вредности блока.

Бивши литвански министар спољних послова Габриелиус Ландсбергис тврдио је да и само покретање поступка има ефекта. Док је био на функцији, рекао је:

– Чак и инсистирање на члану 7 ствара притисак на Мађарску постали су веома нервозни – поручио је Габриелиус Ландсбергис .

Ипак, иако је Парламент покренуо члан 7, процес је запео.

За одузимање права гласа једној земљи потребна је једногласна подршка осталих 26 чланица, а очекује се да Словачка на то не би пристала.

– Према члану 7 потребна је једногласност то ће бити тешко – рекао је један дипломата.

Други је додао:

– Не постоји прави правни алат. Члан 7 може одузети право гласа, али свих осталих 26 морало би да се сложи. А ја могу да замислим бар једног лидера који не би – алудирајући на словачког премијера Роберта Фица.

Избацивање из Европске уније

Најдраматичнија, а уједно и најнереалнија опција била би избацивање Мађарске из Европске уније.

Ниједна земља никада није избачена из ЕУ, а сама тема и даље је табу.

Један дипломата указао је на правни коментар који сугерише могућност пренамене излазне клаузуле, члана 50, који је искористила Велика Британија за Брегзит, или других правних решења за „напуштање Мађарске“.

Дипломата је рекао да то „није реално, али је добар предлог“, додајући да се „пре неколико година хипотетички говорило о овом сценарију, а сада се поново помиње“.

Ипак, изгледи за то су готово никакви.

– Избацивање није предвиђено уговорима и не видим наш интерес да то учинимо и шта би Мађарска урадила у том случају и завршила би у орбити Русије – рекао је дипломата.