Не дајмо на Цркву, да је ико вређа, да нас међусобно свађа и раслабљује

Током пете недеље Часног поста, у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву одржано је свечано литургијско сабрање којим је началствовао преосвећени епископ ваљевски Исихије. Уз саслуживање локалног свештенства, молитвену атмосферу употпунило је појање црквених хорова „Хаџи Рувим” и „Емануил”, предвођених диригентима Милицом Степановић Баба-Милкић и Вањом Урошевић.

У својој беседи, владика Исихије је верницима упутио снажну духовну поуку, наглашавајући да „љубав пребива само у ономе који је даје”. Ова мисао служи као подсетник на важност несебичности и духовног давања, који чине срж хришћанског пута, посебно током периода поста.

– Један од јеванђељских одломака пете недеље Часног поста доноси разговор Господа Христа са Његовим ученицима (Мк 10, 32-45) у коме их Он припрема на драматичне догађаје осуде, распећа на крсту и мучења од незнабожаца, којима ће се завршити Његов овоземаљски живота, а који ће бити крунисани Васкрсењем трећег дана по страдању. Апостоли то у тренутку слушања не разумеју, понајмање догађај Васкрсења, будући да је то нешто заиста ново на свету, највећи дар, оно због чега је Бог дошао и за шта нас је створио – казао је владика Исихије у свом тумачењу записа Светог јеванђелиста Марка о предочавању последњих дана Сина Божјег.

Након што је објаснио светотајински чин нашег сједињења са Спаситељем, указао је на понизност Другог лица Свете Тројице, које прихвата људску природу ради спасења људи и тим чином показује суштину смирења.

– Ми морамо да се трудимо ка стицању смирења на благочестив начин и томе нас учи Велики пост, чија последња Страсна седмица у којој пратимо догађаје који крунишу домострој нашег спасења. Почаст коју траже апостоли Јаков и Јован, да седну са леве и десне стране Господа Христа, означава страдање. Они то прихватају, али не разумеју у потпуности као што ни ми то, као површнији, не разумемо. Али то не треба да нас смућује. Треба само да верујемо и да живимо са то мало откривеног, јер је ипак продрло у наше срце. Наша Црква данас прославља Преподобну Марију Египћанку, која је оличење подвига, а пре тога оличење пада.

Подсетио је да је њен подвиг поста у арабијској пустињи трајао 47 година.

– Црква нам предаје њу (Марију Египћанку) да је подражавамо. Ако је она постила 40 година, ми да постимо 40 дана… Бог тражи да наше срце буде усмерено ка Њему и даје нам своје благодати. На начин смирења примамо благодат. Не може горди да прими благодат. Не тражи Бог да ми Њему дамо своје срце, јер Он хоће да га присвоји, него давши срце Њему, предавши се Њему у љубави као што се предајемо ближњима, то је Царство Божје, ту је благодат. Љубав је само у ономе који је даје. Могу да нас воле дивни људи око нас, Сам Господ нас воли, али ако ми не пружамо љубав и не узвраћамо, ми од те љубави ништа не можемо да доживимо- поучио је Владика Исихије, благосиљајући сабране да им Господ подари смирење.

На крају литургије, владика Исихије је подсетио на Господње снисхођење оличено у узимању људске природе како би се домострој спасења остварио.

Осврнувши се на актуелну ситуацију у свету, нагласио је да се ми хришћани држимо стене Христа Господа, на коме стоји и наша Црква.

– Морамо да знамо да смо у Цркви безбедни и да смо у њој на правом путу. Све остало може да буде превара, смућење… Црква је једина потпуно безбедна и наше чврсто упориште, јер Исус Христос је исти јуче и данас и у све векове. Када се причестимо, исто је као што су се причешћивали наши преци и сви од времена Светог Саве, Немањића и времена пре њих. Кад смо се христијанизовали, причешћивали смо се истим телом и крвљу и на тај начин смо са нашим прецима духовно у свези. Држимо се, браћо и сестре Цркве! Не дајмо на Цркву, не дајмо да ико вређа, да нас међусобно свађа и раслабљује, већ се држимо своје Цркве. Исповедајмо се код свештеника и, како нас учи Господ, чашћу чинимо све већим од себе – закључио је уз молитве Преподобној Марији Египћанки да својим молитвама буде са свима нама.

Политика