СУБНОР признаје „тамну страну“ партизанског покрета: Споменик жртвама Бара 1945 као корак ка суочавању са прошлошћу
(фото:ИН4С)
Савез удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе (СУБНОР) саопштио је да подржава расвјетљавање масакра у Бару из 1945. године, уз иницијативу да се на мјесту страдања подигне спомен-обиљежје жртвама.
Овај став долази уочи најављеног међународног научног симпозијума „Масакр у Бару 1945. године – скривена истина“, који, како јавља Бар инфо, организују више регионалних институција и организација. Учесници симпозијума долазе из Црне Горе и региона, а могао би бити обогаћен мултинационалним и мултиконфесионалним представницима, што би помогло да трагедија из Бара буде приказана у пуном историјском и хуманом контексту.
У саопштењу, СУБНОР наводи да „осуђује сваки злочин и страдање невиних људи без резерве“ и да подржава да се „расвијетле све околности под којима се десио масакр у Бару“, као и да се „искаже дубоки пијетет према жртвама“ и подигне спомен-обиљежје као опомена будућим генерацијама.
Пијетет, истина и одговорност
Иако подржавају истраживање и обиљежавање страдања, из СУБНОР-а истовремено наглашавају да „кривица има смисла само ако се индивидуализује“, те да се не може приписивати читавом Народноослободилачком покрету, чије су, како истичу, „историјске заслуге немјерљиве и неупитне“.
Такође, од организатора симпозијума очекују да се „јасно ограде од намјера историјског ревизионизма“ и да се догађаји из 1945. године сагледавају „на бази објективних и поузданих чињеница“, без, како наводе, националног и политичког набоја.
Сама чињеница да организација која баштини традицију партизанског покрета данас говори о „тамној страни историје“ и подржава подизање споменика жртвама из 1945. године представља нови моменат у јавном дискурсу.
У духу потпунијег суочавања са прошлошћу, могло би се предложити да СУБНОР иницира мапирање свих стратишта на којима су комунисти масовно убијали своје идеолошке противнике. Таква иницијатива би, поред признања трагедија као што је барски покољ, била корак ка историјској истини и помирењу.
Да ли је ријеч о првом кораку ка потпунијем суочавању са прошлошћу или покушају да се тај процес контролише кроз инсистирање на индивидуализацији одговорности, остаје питање које ће тек добити одговор.
ИН4С
