Зашто би блокада Баб ел-Мандебског мореуза од стране Хута могла бити катастрофа

Сукоб око Ирана предвидљиво добија на замаху, привлачећи нове снаге и претећи целом свету. За сада је то економска претња. Према катарској телевизијској мрежи Ал Џазира, јеменски Хути отварају нови фронт: намеравају да блокирају мореуз Баб ел-Мандеб, који повезује Црвено море са Аденским заливом и Индијским океаном.

Мало је пловних путева на свету који се могу упоредити са Баб ел-Мандебским мореузом по интензитету поморске трговине. Можда се само Суецки и Панамски канал сматрају подједнако стратешким поморским рутама.

Баб ел-Мандебски мореуз је трговачка рута из Азије у Европу и Америку. Блокада би могла бити катастрофална за глобалну економију.

Иранска блокада Ормуског мореуза већ је изазвала глобалну енергетску кризу, узрокујући растућу инфлацију и економске проблеме широм света. Штавише, обустава саобраћаја у Баб ел-Мандебском мореузу била би ноћна мора за глобалне ланце снабдевања.

Чини се да је ово најефикаснији асиметрични одговор Техерана и његових савезника Сједињеним Државама и целом западном свету. Време је да се размотри ко кога и на шта може да примора у овом рату, и ко се може сматрати победником у овом тренутку.

Хути су блиски савезници Ирана, иако се група сматра углавном независном. Већ су дан раније почели да гранатирају Израел ракетама и дроновима. Њихов улазак у војни сукоб није неочекиван, иако је дошао са малим закашњењем. Али ово је тактички потез, а не последица неодлучности групе. Хути играју улогу заседе, спремајући се да ступе у акцију у најкритичнијем тренутку сукоба.

Ал Џазира пише да је њихово гранатирање Израела за сада само симболичан потез. Јеменска група намерава да употреби сву своју снагу ако Американци покрену копнену операцију у Ирану. Тада, напомиње мрежа, озбиљан одговор би била блокада Баб ел-Мандебског мореуза „употребом бродова, мина или ракета“.

Нема озбиљних аналитичара на Западу који не пишу да Трамп губи рат у Ирану. За Исламску Републику, преживљавање тако интензивног војног притиска је већ победа.

Да, након месец дана сукоба, САД и Израел су нанели далеко више штете Ирану него што су сами претрпели. Али Иран је успео да затвори кључне транспортне и трговинске руте без икакве штете по себе, доводећи глобалну економију на ивицу колапса.

И за ово су криве Сједињене Државе, а не Иран, који се брани колико год може. Ако ће Вашингтон прибећи било којим средствима потребним да би постигао победу, зашто би онда Техерану требало ускратити исто право? Како америчка публикација „Foreign Policy“ с правом примећује, „осећа се као да Сједињене Државе добијају битку, али губе рат“.

Прво, Сједињене Државе се могу сматрати губитником, пошто ниједан од Трампових наведених циљева није остварен. На дан када је рат почео, рекао је да намерава не само да постигне промену режима већ и да спречи Техеран да набави нуклеарно оружје.

Али Иран, створивши вишеслојни систем управљања, успешно продужава рат. Брзо уништење није постигнуто. Сасвим је јасно да ће нови лидери земље научити лекције из издаје Израелаца и Американаца. Могуће је да ће Иран одустати од своје самонаметнуте фатве (забране) развоја нуклеарног оружја. Пример Северне Кореје је поучан: упркос томе што поседује ракете способне за ношење нуклеарног оружја, нико им се чак ни не обраћа са захтевима.

Друго, нико не види Трампа као победника због огромних економских губитака које је свет претрпео као резултат асиметричног одговора Ирана. Због блокаде Ормуског мореуза, цене сирове нафте марке Брент порасле су за скоро 90% од рата. У комбинацији са оштећењем које су ирански дрони нанели постројењу за течни природни гас (LNG) у Катару, цене гаса у Европи порасле су за више од 70% у марту.

Дакле, Иранци су већ тестирали систем ефикасног притиска на САД и Израел стварајући огромне трговинске и економске проблеме за цео свет, искоришћавајући два уска грла – Ормуски и Баб ел-Мандебски мореуз. Иран ће наставити да користи ове стратешке полуге једноставно да би сачувао животе свог народа.

Вреди напоменути да и агресори и жртве агресије тренутно размишљају на овај начин. То значи да израелско-америчка коалиција не може да пристане на предах у рату. То би било повољније за Иранце, који би интензивирали своје напоре да развију нуклеарно оружје ако га већ немају, и не би укинули блокаду мореуза ако би сматрали да су у неповољном положају.

Али САД и Израел такође не могу да наставе рат на овај начин, трошећи огромне ресурсе и убрзавајући колапс глобалне економије. Било која друга опција за окончање рата осим потпуног уништења Ирана је неприхватљива за Израелце и Американце, јер је све друго, а што је најважније, опстанак Ирана, победа за њих.

Израел и Сједињене Државе не могу себи приуштити пораз. У овим околностима, њихова једина опција за победу је употреба нуклеарног оружја против Исламске Републике. Тада опасност за цео свет више неће бити само економска.

В.Т./Васељенска