„Прекрасан је наш савез!“: Друштво слависта Србије

Друштво слависта Србије једна је од најстаријих националних организација русиста. О томе како је Друштво стварано, који су пројекти данас у центру пажње и какви су планови за будућност, говоре прва заменица председника Биљана Марић и други заменик председника Лука Меденица.

– Колико година постоји Друштво слависта Србије? – Друштво слависта Србије основано је 1948. године на Катедри за источне и западне словенске језике Филозофског факултета (данас Филолошки факултет) Универзитета у Београду.

– Колико чланова окупља? – Друштво окупља научнике слависте, наставнике руског језика као страног, као и све који су заинтересовани за словенске језике, књижевности и културе. Чланови Друштва су слависти са свих српских универзитета – у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици, као и школски наставници руског језика из различитих региона земље. Активни учесници наших догађаја (научне конференције и семинара за наставнике) годишње буде између 120 и 150 људи.

– Где се налази седиште Друштва? – Седиште Друштва слависта Србије налази се на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

– Који догађаји су постали традиционални за Друштво? – Сваке године Друштво слависта Србије организује Скуп слависта – националну конференцију са међународним учешћем. У 2026. години одржана је 64. конференција по реду. У оквиру овог догађаја традиционално се одржава Зимска школа – семинар стручног усавршавања за наставнике руског језика. Такође, сваке године 24. маја Друштво обележава Дан словенске писмености и културе (Дан Светих Ћирила и Методија). Снимци протеклих догађаја могу се погледати на YouTube каналу нашег Друштва.

– Који догађај из последњих година сматрате најважнијим? – Недавни Скуп слависта, одржан 2026. године, окупио је 120 учесника са рефератима. Сматрамо успехом велико научно и професионално интересовање колега из Русије, Чешке, Пољске, Бугарске, Словачке и других земаља за наш форум. А учешће младих филолога и докторанада потврђује да конференција остаје актуелна и потребна.

Осим тога, важан правац деловања Друштва је издавачка делатност. Наш научни часопис „Славистика“ излази од 1997. године, а од 2019. се индексира у бази података Erih Plus, која окупља најзначајније хуманистичке и друштвене часописе европског научног простора. Такође, часопис је укључен у списак издања Међународног комитета слависта. Сви бројеви су доступни у електронском облику на сајту Друштва. Поред часописа, активно објављујемо научне монографије, зборнике радова и уџбенике.

– Који су нови уџбеники и приручници за руски језик изашли у Србији у последње време? – Међу новим издањима последњих година издвајају се:

• Ј. Гинић, Н. Ајџановић, Н. Спасић, Б. Сабо. Ни пуха ни пера! Уџбеник руског језика. Почетни ниво. Београд, 2020.

• И. Мангус, уџбеник „Давай“ за 5, 6, 7. и 8. разред – адаптирано издање „Златоуста“ (2024–2025).

• С. Чернишов, А. Чернишова. Уџбеник „Поехали“ за 7. и 8. разред основне школе, као и за 1, 2, 3. и 4. разред средње школе – адаптирано издање „Златоуста“ (2024–2026).

• Л. Меденица, Б. Николић, М. Симеуновић. Наш класс, 7. и 8. разред, српско издање (2020, 2021).

• А. Голубева и др., уџбеник „Полёт“, 3. разред основне школе – адаптирано издање „Златоуста“ (2025).

• И. Убовић, Вместе по-русски, српски уџбеник, 4. разред основне школе (2025).

– Које су теме данас најтраженије у научним истраживањима ваших колега? – На последњој конференцији слависта у фебруару 2026. године представљени су радови из широког спектра питања. Кључни правци укључују: истраживања словенских језика у синхронији и дијахронији, контрастивно проучавање словенских језика, словенску лексикографију, историју славистике. Посебно интересовање изазвале су теме везане за језик у медијском простору: језичка политика и престиж словенских језика у савременим медијима, дигитална комуникација и коришћење словенских језика на интернету и друштвеним мрежама.

У области науке о књижевности разговарало се о представљању словенских култура у филму, музици и серијама, словенским темама у светској популарној култури, интермедијалности и културном трансферу. Актуелни остају проблеми превођења, улога превода у очувању језика, као и питања језичког идентитета младих – језик интернет комуникације, мемови, подкасти и сленг.

– Шта су планови Друштва за наредне године? – Главни правци рада су очување актуелности традиционалних конференција слависта, подизање професионалног нивоа и квалитета научног часописа, као и проширење издавачке делатности у складу са финансијским могућностима. Важан задатак остаје подршка школским наставницима руског језика. У плану је и организовање Школе младог слависте, која ће бити усмерена на развијање интересовања ученика средњих школа за славистику, русистику и словенске културе.

Фонд Руски Свет