Станковић: Послаћемо просветну инспекцију у све високошколске установе

Министар је објаснио да Министарство просвете односно просветна инспекција није истражни већ контролни орган

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је најважније да се прикупе све чињенице и открије истина како је страдала студенткиња на Филозофском факултету у Београду, али и утврди одговорност за овај трагичан догађај и најавио да министарство планира да пошаље просветну инспекцију у све високошколске установе како би се евентуално откриле неправилности у њиховом раду.

„Истрага се води у овом тренутку. Ја не бих коментарисао. Ми ћемо, када заврше полиција и тужилаштво истражне радње, у складу са нашим надлежностима довести просветну инспекцију на све факултете да једноставно видимо правилности и неправилности у раду високошколских установаˮ, рекао је Станковић за Тан‌југ.

Он је објаснио да Министарство просвете односно просветна инспекција није истражни орган већ контролни орган.

„Ми сачињавамо извештаје које се састоје из неких чињеница и околности које се везују за функционисање институције и онда налажемо у складу са законом препоруке шта треба да ураде надлежни органи у оквиру високошколских установа или у оквиру Ректората као централног, хајде да кажем, органа који управља факултетимаˮ, рекао је министар.

Навео је да постоје законске одредбе које дефинишу надлежности, а из тога проистичу наравно и одговорности различитих чинилаца који управљају било појединачним факултетом, било универзитетом.

„То је оно што треба да утврде надлежни органи у правичном поступку, дакле никога не можемо унапред да оптужимо да је крив, али исто тако не можемо никога због његових политичких ставова или због његовог положаја који има у друштву да изузмемо од истражних радњи. Једноставно сваки грађанин је дужан властима ове земље да пружи одговарајуће сазнања које има о неком догађају које је трагичног карактера. Истражни органи то морају да знајуˮ, рекао је Станковић.

На питање да ли је полиција морала у униформама да уђе на Филозосфки факултет, Станковић је истакао да је полиција ушла у зграду Ректората по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, у складу са својом законском процедуром.

„Како полиција улази, да ли улази у униформи или у цивилу, то одлучује полиција, не одлучује министар просвете. Оно што је најважније јесте да се прикупе све чињенице и утврде околности које се везују за тај трагичан случај, да јавност сазна истину о томе зашто се тако нешто догодило. да ми као просветне власти заједно са Универзитетом разредимо механизме који ће спречити да се тако нешто не догоди будућности и да наравно да у складу са законом и евентуално неким поступком који буде вођен људи одговарају за оно што су учинили и оно што нису учинилиˮ, рекао је Станковић.

Он је казао да се догодио један трагичан догађај и да ће истрага која је у току утврдити који су узроци и шта сте десило.

Говорећи о моралној одговорности поводом трагедије на Филозофском факултету, Станковић је рекао да је морал једним делом друштвена чињеница, али у нормативном смислу, пре свега, индивидуална ствар.

„Морал, лично мислим да је ствар савести сваког човека, а савест је неки унутрашњи глас који вам говори да ли поступате исправно или не. Тако да ја не бих се бавио савешћу оних који управљају Универзитетом, они треба да се баве собомˮ, рекао је Станковић, преноси Танјуг.

Министар Станковић честитао Дан студената

Министар просвете Дејан Вук Станковић честитао је данас Дан студената 4. април свим студентима у Србији и пожелео им академску годину која неће бити обележена блокадама, као обликом институционалног насиља, нити незаконитим органима управе факултета као што су пленуми, већ да имају регуларну академску годину.

Станковић је рекао за Тан‌југ да је Министарство просвете и Влада Србије, заједно са председником Србије Александром Вучићем сачувало академску годину за разлику од оних који су студентске блокаде користили за самопромоцију.

„Одговорно тврдим да су Министарство просвете и Влада Србије, наравно на челу с председником Србије, успели да сачувају академску годину, за разлику од оних који су од студентских блокада правили простор за своју самопромоцију и наравно наставили са тим“, рекао је Станковић.

Он је у својој честитки додао да жели наставак академске године, напредак у знању свим студентима.

„Желим академску заједницу која ће бити академска заједница професора и студената. Желим акдемску годину која неће бити обележена ни блокадама, као обликом инистуционалног насиља и незаконитим органима управе факултета као што су пленуми, желим законитости у раду високошколских установа, потврду онога што је неспорно у Србији, а то је аутономија Унивезитета и пре свега желим студентима да стицање образовања виде као своју животну шансу своје будуће професијеˮ, рекао је Станковић.

Додао је да је за њега важно да студенти у Србији имају регуларну академску годину, да буду у амфитеатрима, у вежбаоницама, на местима где се одвија практична настава, да се припремају за испите.

„Са друге стране да њихови професори крајње савесно и професионално обављају своју наставничку дужност, да ми као држава омогућимо да у финансијском и у сваком другом погледу погледу факултети функционишу најбоље што могу, у датим околностимаˮ, рекао је он.

Додао је да Министарсву просвете треба један инвестициони циклус у образовном сектору, укључујући ту и реновирање факултета.

„Ми смо прошле године, када смо имали кризу на универзитетима, парадоксално уложили највише новца у високо образовање, пре свега у плате запослених, али и у стимулацију студената који су на режиму самофинансирања дакле који самостално плаћају своје студије. Платила је држава 50 одсто школарине свима. Уплатили смо новац који је припадао факултетима по основи материјалних трошкова за рад институција, иако морам да приметим да институције нису баш радиле током читаве прошле календарске године. Биле су заокупљене пленовима и блокадамаˮ, рекао је Станковић.

Додао је да је држава и министарство платило и све накнаде за надокнаду наставе, регуларне личне дохотке од децембра, увећане највише у читавом јавном сектору за више од 35 одсто.

„Што се тиче државе, ми смо урадили све у материјалном смислу да омогућимо функционисање факултета. Такође, као што знате, без обзира на понашање управа универзитета, пре свега у Београду, ми смо пре надокнаде наставе одобрили квоте за упис у нову академску годину и дали као министарство стручно упутство за спровођење уписних радњиˮ, додао је Станковић.

Нагласио је још једном да је захваљујући држави сачувана академска година, преноси Танјуг.

Факултет српских студија

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је Факултет српских студија у Нишу формиран јер Србија није имала један специфичан факултет који је у свом центру имао за проучавање идентитетске науке.

„Ми се нисмо на систематичан начин бавили ни нашом традицијом, ни историјом, ни културомˮ, казао је Станковић за Тан‌југ и додао да је постојао департман, али да је боље да се формира и факултет с обзиром да већ постоји интересовање студената и спремност професора.

Упитао је зашто је спорно да у Србији постоји факултет за српске студије и додао да је на том факултету, од три департмана, само један за руски.

На констатацију новинара да нису сви универзитетски професори у Србији одушевљени формирањем тог факултета, Станковић је истакао да не постоје факултети да би сви професори били одушевљени.

„Факултети постоје да би се извршио трансфер знања и верификација тог трансфера знања код студента. А Факултет српских студија, као и све друге факултете, студенти бирају према својим животним плановима и према својим вредносним и другим оријентационим моделимаˮ, додао је министар, преноси Танјуг.

Станковић: Држава мора да обезбеди аутономију универзитета и спречи злоупотребу

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да држава треба да брине о државном универзитету и обезбеди стабилност финансирања, али и да мора да обезбеди аутономију универзитета и спречи њену злоупотребу.

Станковић је за Тан‌југ рекао да садашња законска решења отварају велики простор за злоупотребу и додао да смо се у то уверили прошле године и да је епилог те злоупотребе дисфункционалност читавог универзитетског система.

„И та изгубљена академска година је имала читав низ негативних последица и није само у питању репутација о којој говори Дарко Глишић. Ви сте имали и много опасније процесе који се тичу рецимо студента почетних година студија, то је њихово привикавање на нови режим учења у односу на средњу и основну школу, онда један велики дисконтинуитет који утиче и на њихов напредак у савладавању градива и на њихову мотивацију, а онда улазак у једну зону политике која их одваја на неки начин од њихове примарне оријентације у том тренутку, а то је да факултет схвате као заједницу знања, а не заједницу у којима ви имате организовано политичко деловање по пленумима и разне процесије као што је она на Аутокоманди или ту урбану герилу која провоцира полицијуˮ, рекао је министар.

Станковић је додао да је његово мишљење да државни универзитет треба да се реформише и да се подигне на још виши ниво наглашавајући да је ипак наш универзитет у научном смислу на завидном нивоу.

Када говоримо о његовим ресурсима, у било ком смислу, као и о броју наставника, али и о издвајањима које иду за науку и за образовање, он је, како је рекао, у два одсто светских универзитета.

„Свака част свим тима људима који су то урадили. Ми то као министарство пратимо у мери у којој финансијски можемо да подржимоˮ, рекао је министар.

Према његовим речима, они који су тренутно најгласнији нису баш на тим топ листама научника високо пласирани.

„Независно од тог њиховог ангажмана, ипак ако посматрамо научну димензију Београдског универзитета, па и новосадског, крагујевачког и нишког, она је с обзиром на то, на величину наше земље, величину академске заједнице, ресурсе које имамо на пристојном а чак негде, у неким научним дисциплинама, на завидном нивоу. На пољима као што је математика, ветерина, Београдски универзитет је доста добро пласиранˮ, рекао је Станковић.

Министар је на питање да ли се размишљало у министарству о увођењу ваучера за студирање који постоје у неким земљама и који би се дали људима који плаћају порезе па да сами бирају на који ће факултет њихово дете да иде, рекао да се „о том предлогу није гласно размишљалоˮ.

„Немам ништа против тога, с тим што наравно држава треба да брине пре свега о државном универзитету, да му обезбеди стабилност у финансирању. Е сада држава мора да обезбеди аутономију универзитета и спречи њену злоупотребуˮ, рекао је Станковић, преноси Танјуг.

Станковић: Ђокић као ректор не може да се бави политиком, према прописима

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је на факултетима због политичког деловања било озбиљних одступања од академске праксе што је супротно правним прописима и навео да Владан Ђокић, као ректор Универзитета у Београду, у складу са тим прописима који регулишу функционисање универзитета, не може да се бави политиком.

„Члан 43 став 10 спречава универзитет да се бави политичким деловањем. Ђокић има све карактеристике човека који је политички лидерˮ, казао је Станковић за Тан‌југ.

Његова изјава да се ставља на располагање за учешће на изборима уколико га студенти у блокади и грађани који их подржавају желе, Ђокић се поставио као политичка фигура, рекао је Станковић.

Додао је да као бивши аналитичар може да оцени да је то свакако погрешан политички и психолошки потез.

„Ако хоћеш да будеш лидер, не треба тебе да неко жели па те акламацијом постави, него ти кажеш „сви за менеˮ. Замислите да је Карађорђе рекао „ако ме ви желите, ми крећемо у борбу за слободу’. Не, ти сам доносиш одлуку да се ставиш на чело неког политичког пројекта, а Ђокић је прво жртва, па онда неко кога треба да молите, па га онда прогласе да се понаша као римски папа. Дакле, та драмска сцена заправо није драмска сцена некога ко треба да буде алтернативаˮ, навео је Станковић.

Као некоме ко је у извршној власти, како је навео Станковић, Ђокић му као председнички кандидат апсолутно одговара јер нема „политичку супстанцу„.

„Мислим да ћемо ми убедљиво победити кад год се Ђокић појави са својом листом, било као председнички кандидат јер он просто нема политичку супстанцуˮ, рекао је министар.

Када је реч о аутономији универзитета, за Министарство просвете она апсолутно постоји, рекао је Станковић и додао да она није прекршена уласком полиције у зграду Ректората Универзитета у Београду у оквиру истраге смрти двадесетпетогодишње студенткиње.

Одговарајући на питање да ли се чланови проширеног ректорског колегијума осећају угрожено за своје позиције због политичке ситуације, навео да они јако тешко могу да буду смењени јер су контролни механизми оснивача, што је држава, јако слаби.

Како је рекао, јако се тешко активира механизам смене и то мора да се утврди инспекцијским надзором.

„Ми управо због тога што су направили тај драматуршки заплет типа „држите лопова, а крадетеˮ, што је мантра овог папе јер он је по принципу „ударите шамар, па побегнетеˮ, то је Владан Ђокић у психолошком смислу, то је његов портрет. Он је успео тај алгоритам да прода јавности. И сад ви имате проблем да ако доследно спроводите закон, да неко у гебелсовском маниру каже да се ви бавите репресијомˮ, истакао је Станковић.

Истакао је да се држава бави стриктном применом закона и да једино што држава има као контролни механизам јесте инспекција.

„Инспектори су аутономни да процене када је потребно покренути инспекцијски надзор. Они у оквиру тог инспекцијског надзора посматрају правилности и неправилности о раду институција и на темељу тога дају препоруке одговарајућим телима унутар универзитетаˮ, казао је Станковић.

Навео је да је за њега универзитет увек партнер и подсетио да је држава оснивач и главни финансијер универзитета.

„Ми смо спасили академску годину, нису је они спасили, јер су они поставили позицију ми или они. Један од оних који се истиче на овим такозваним критичким медијима, стално је понављао „или ми или ониˮ. У оном његовом катастрофичарском духу или ћемо ми, или ће они. Тај револуционарни жар се истопио, ево сада имају нову шансу, имају папу на челуˮ, рекао је Станковић, преноси Танјуг.