„Да ли је могуће да врховна тужитељка тражи сагласност страних дипломатских представника да не поступи у складу са одлуком Уставног суда“

b805cbf1-d1e8-47c6-cac9-08de2bf59747_cx0_cy12_cw0_w1023_r1_s

Наводи да је врховна јавна тужитељка Загорка Доловац слала СМС поруке страном амбасадорима, тражећи подршку да се не испоштује одлука Уставног суда поводом тужилачких избора, поново су отворили могућег недопустивог страног утицаја на институције.

Ове тврдње јуче је јавно изнео Угљеша Мрдић, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине Србије, који је затражио да Доловац хитно одговори на питања која се тичу њене наводне комуникације са дипломатским представницима.

Према Мрдићевим наводима, Доловац је, како тврди, током претходне недеље контактирала поједине амбасадоре путем СМС порука, тражећи подршку да она, Бранко Стаменковић и други чланови Високи савет тужилаштва гласају против одлуке Уставног суда Србије.

Он је поставио питање да ли је могуће да носилац једне од највиших правосудних функција у земљи тражи сагласност страних дипломатских представника да не поступи у складу са одлуком највишег суда сопствене државе, као и да ли су у тим порукама коришћене формулације које додатно доводе у питање карактер такве комуникације.

Након ових навода, а у циљу утврђивања чињеница и провере изнетих тврдњи, наш портал је упутио званичан захтев за приступ информацијама од јавног значаја Врховном јавном тужилаштву.

У захтеву се, између осталог, тражи одговор на питање да ли је Загорка Доловац остваривала комуникацију са страним дипломатским представницима у вези са одлукама правосудних органа, као и да ли постоје евиденције, службене белешке или други документи који би могли да потврде или оповргну ове наводе.

Такође је затражено да се утврди да ли је било каква подршка или мишљење страних представника тражено у поступцима који се односе на одлуке Уставни суд Србије, као и да ли постоје унутрашње контроле или провере поводом овог случаја.

Овај случај, уколико се наводи покажу тачним, могао би да отвори озбиљна питања о независности правосуђа и односу државних институција према закону и суверенитету.

Јавност сада очекује одговоре надлежних институција, пре свега Врховног јавног тужилаштва, како би се утврдило шта је од наведеног тачно, а шта не, и да ли је дошло до евентуалног прекорачења овлашћења у обављању једне од најважнијих функција у правосудном систему Србије.

Софија Марић / Васељенска