Сарајевски медији на задатку: Не информишу бошњачку јавност, него је дресирају све док се једног дана не пробуде у својих 23%

БиХ

Сарајево (Фото/Пиксабеј)

Федерални медији и сарајевска политичка сцена већ деценијама играју исту игру: свако дешавање у Републици Српској које има политичку тежину покушавају унапријед умањити, исмијати или запаковати као маркетиншки трик. Тако је и сада, поводом доласка Доналда Трумпа Јуниора у Бањалуку, умјесто озбиљног сагледавања политичке поруке, кренула позната матрица подсмијеха, подвала и спиновања.

Једни објављују цјеновнике његових наступа, други нагађају мотиве доласка, трећи покушавају да цијели догађај сведу на лобистичку егзибицију. У том галиматијасу намјерно се прећуткује суштина: у Бањалуку долази човјек из најужег породичног и политичког круга предсједника Сједињених Америчких Држава. То је вијест која носи политичку тежину, ма колико се сарајевски медијски кругови трудили да је угуше подсмијехом.

Такав рефлекс није случајан. Кад год Република Српска успостави контакт који излази из локалних оквира, у федералном простору одмах се пали аларм за банализацију. Циљ је јасан: властитом бирачком тијелу сервирати утисак да се у Српској ништа озбиљно не дешава, да је свака међународна веза сумњива и да свака политичка иницијатива мора бити исмијана прије него што буде схваћена.

Најлакше је мазати очи јавности насловима који подцјењују догађај. Много је теже признати да Република Српска и даље има капацитет да привуче пажњу озбиљних политичких имена и да се о њој не може одлучивати искључиво из сарајевских редакција и кабинетâ. У том страху лежи цијела истина о реакцијама које данас гледамо.

Сарајевска политичко-медијска машинерија годинама своју публику држи у затвореном кругу самодопадности, све док се једног дана не пробуде у својих 23%

Вијести365