Одбор подржао споразум Србије и Кипра о војној сарадњи

Предлог закона иде пред Скупштину, планирано продубљивање сарадње и измене ангажовања у мировним мисијама

Скупштински Одбор за одбрану и унутрашње послове одлучио је на данашњој седници да предложи Скупштини Србије да прихвати Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Кипра у области војне сарадње који би, како је истакнуто, створио још боље темеље за продубљивање и даљи развој те сарадње.

Одбор ће парламенту предложити да прихвати и измену одлуке која се односи на ангажовање припадника Војске Србије и других одбрамбених снага у одређеним мировним мисијама и операцијама под окриљем УН и ЕУ. Одбор је за известиоца о предложеним законима на седници Народне скупштине изабрао председника Одбора Милована Дрецуна. Образлажући Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Кипра, који је предложила Влада Србије, в.д. помоћника министра одбране Предраг Бандић рекао је да од 2010. године, када је потписан уговор о сарадњи у области одбране са Кипром, војна сарадња две земље има видљив и значајан прогрес.

Истакао је да је тај напредак заснован пре свега на пријатељским односима са Републиком Кипар која је, како је указао, није признала једнострано проглашену независност тзв. Косова и која је поуздан партнер Србије у међународним односима. „Намера Министарства одбране је да се овим споразумом продубе правни основи за сарадњу и створе још бољи темељи за њен даљи развој“, рекао је Бандић.

Подсетио је да је у Никозији 10. децембра 2023. године потписан споразум између влада Србије и Кипра о статусу снага којим се регулишу основни правни параметри боравка лица из Србије у Републици Кипар и обрнуто. „Ступањем на снагу овог споразума успоставља се правни основ за регулисање боравка припадника особља, односно регулише се привремено стационирање и статус особља из Србије на територији Републике Кипар и обрнуто, у вези са заједничким договореним активностима“, навео је Бандић.

Споразум, између осталог, дефинише и правила везана за ношење оружја припадника војске док бораве на територији друге земље, а којима је то омогућено искључиво током извођења договорених и планских војних активности у посебно одређеним подручјима. Бандић је рекао да је у плану билатералне војне сарадње између Кипра и Србије за 2026. годину предвиђено 16 активности – осам на територији Кипра, а осам на територији Србије. Одговарајући на питање посланика Србија центра (СРЦЕ) Петра Бошковића о зонама у којима ће припадници оружаних снага Кипра на територији Србије моћи да носе оружје и да њиме управљају, Бандић је рекао да то није садржај предложеног документа, већ прецизних војних планова који садрже зоне извршења.

„То се публикује у јавним плановима и подложно је контроли у складу са Бечким документом, где свака земља потписница тог споразума може да упути своје контролоре и посматраче на сваку од тих активности. Република Србија доследно и транспарентно планира своје активности на својој територији сходно тим споразумима и отворена је за сваки вид контроле“, рекао је Бандић.
Када је реч о предлогу о изменама Одлуке о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије, који је Влада поднела у начелу, Бандић је рекао да је предлог да се из постојеће одлуке изузму мултинационалне операције у којима Војска Србије више не учествује. Бандић је навео да су истекли и да нису продужавани мандати мисије УН у Републици Мали и Судану, као и мисије ЕУ за обуку безбедносних снага Малија.

Додао је да припадници Војске Србије више не учествују у мултинационалним операцијама УН у Конгу, на Блиском Истоку, у Западној Сахари, Јужном Судану, Судану, Џаму и Кашмиру, као и у војно-поморским операцијама ЕУ у Медитерану, Софији, и цивилној мисији ЕУ за управљање кризама.

„Одлуком се предлаже и измена назива војне мисије Европске уније за обуку у Мозамбику, сходно одлукама европских институција, у мисију ЕУ за војну помоћ Мозамбику“, навео је Бандић. Додао је да је у девет мултинационалних операција тренутно ангажовано 206 припадника Војске Србије, док су два припадника Министарства унутрашњих послова ангажована у једној мисији УН. Одговарајући посланику Бошковићу на питање да ли је Србија настојала да остане у мисијама у којима јој је истекао мандат или да се укључи у нове, Бандић је рекао да је у наведеним мултинационалним операцијама дошло до измене задатака и да присуство Војске Србије више није потребно.