Чега се блокадери плаше? ЈЕДНУ ТРАГЕДИЈУ КОРИСТЕ, ДРУГУ ЗАТАШКАВАЈУ, али ни о једној не желе да јавност сазна истину!

Србија се још није опоравила од стравичне трагедије у Новом Саду, коју поједини без икаквог законског основа проглашавају „убиством“ не би ли на туђој несрећи прикупили политичке поене, док истовремено исти ти кругови смрт младе девојке на Филозофском факултету олако своде на небитно „самоубиство“.

Оваква паралела разоткрива језиву дволичност оних којима је трагедија само средство за рушење државе, када им одговара, они су и тужиоци и судије, а када је реч о смрти младог бића која директно инкриминише атмосферу хаоса коју су сами посејали, тада нападају председника Вучића јер се усудио да затражи истину о оба случаја.

Управо је професор Миодраг Јовановић, истакнути члан „Прогласа“, један од лидера блокадера, човек који је мобилисао студенте и од кога са правом треба тражити одговорност, пред камерама јавног сервиса потрчао да затвори досије несрећне студенткиње хладном етикетом самоубиства, пре него што је иједна званична истрага окончана.

Исти тај човек, који је заједно са бившом тужитељком Јасмином Пауновић предводио хаос на факултетима и гурао децу у блокаде, сада је нашао за сходно да критикује државу јер не жели да зажмури пред чињеницама, и јер тражи истину, али не само за страдалу, него и за свих 16 жртава испод надстрешнице. Јер управо су Миодраг Јовановић и пензионерка из тужилаштва, били део оног тима сталним хаосом и већ донешеним политичким пресудама није ни дозволио да истрага дође до краја.

„Та девојка је била потпуно нормална, потпуно је нормалне поруке слала свега 18 минута пре смрти. Та девојка ништа није наговештавала да би било шта учинила против себе, ништа чудно у њеном понашању, она је на то била натерана. На који начин? Сигуран сам да ће истрага да утврди, да се даље у то не бих мешао“, навео је Вучић.

Пензионерки није засметало што је један професор које током блокада био један од оних који су редовно боравили на факултетима, олако дојучерашњу саборкињу, коју су називали „нашом будућношћу“ окарактерисао као психички лабилну, склону суициду, али јој је засметало то што је за исту ту девојку председник државе рекао да је нормална.

„У том смислу можемо да говоримо о повреди тајности поступка уколико износи чињенице које је непосредно добио од неког из државних органа, а што подразумева и кривичну одговорност онога ко му је те чињенице и ставио на увид. А исто тако можемо да говоримо и о ометању правде“, проценила је пензионерка.

Напад на председника Вучића, који је са пуним моралним правом смрт студенткиње окарактерисао као плод притисака и индиректног деловања оних који су универзитет претворили у касарну, показује колико се блокадерска елита плаши истине.

Смета им што неко указује на то да одговорност за надстрешницу не амнестира њих од одговорности за психолошки терор који спроводе над студентима. За њих је истина о Новом Саду само батина за рушење режима, док је истина о Филозофском факултету опасан сведок њихове сопствене нељудскости. А обе трагедије су без епилога, али је јер ту истрагу спречава држава, него јер је верни војници блокадерског блока не желе истину, јер онда неће имати на чему да граде своје политичке наративе.

Софија Марић / Васељенска