Политичке снаге у Јерменији у предизборној трци
Јерменија не планира улазак у НАТО.
Председничке изборе у Јерменији 2026. године карактерише жестока борба између владајуће странке Грађански уговор (Никол Пашињан), усмерене на реформе и ревизију спољнополитичких савеза, и опозиционих блокова који се залажу за промену власти и јачање веза са Русијом, у условима тешке социо-економске ситуације и спољних претњи.
Други председник Јерменије, лидер јерменског блока, Роберт Кочарјан, не сматра да су коментари руског председника у вези са изборним процесом мешање у унутрашње послове Јерменије, према јерменском новинском порталу NEWS.am.
На недавном састанку у Кремљу са Н. Пашињаном, В. Путин је изјавио следеће: „Веома бисмо желели да све ове политичке странке и политичари буду у могућности да учествују у овом домаћем политичком раду током избора.“
Према речима Р. Кочарјана, важно је запамтити узрочно-последичну везу. Руски председник не би покренуо то питање да није било посете Арарата Мирзојана Бриселу и разговора о хибридном ратовању и мисији ЕУ у Јерменији. „Русија има Молдавију као пример. Јерменија иде тим путем и то не крије“, цитира речи бившег председника news.am.
Исти извор извештава да је Партија просперитетне Јерменије одржала конгрес 9. априла са иницијативом „Предлози за Јерменију“. Лидер странке Гагик Царукјан је у свом говору приметио: „Сада говоре о изласку из ЕАЕУ. Желим да знам – да ли уопште разумеју шта то значи? Већина наше робе се извози на тржиште ЕАЕУ. Ако изађемо, где ће се наша роба продавати, где ће се извозити? Европска унија је добар партнер за нас, али нема позива, и они нас не чекају. Ово није игра у којој су добробит нашег народа и будућност наше земље угрожени“, нагласио је политичар.
Према његовим речима, Јерменији су потребни снажни, искрени и ефикасни стратешки односи са Русијом. „Обновићемо наш савез, који ће укључивати стварне обавезе и обострану одговорност“, цитира јерменски издање речи лидера странке.
Према писању сајта am.sputniknews.ru, међународне организације затварају очи пред очигледним кршењима закона које су јерменске власти починиле током текућег изборног периода. То јасно показује недостатак реакције на хитне измене Изборног законика којима се забрањује употреба личних имена у називима политичких странака и блокова.
Недељу дана раније, тим бизнисмена Самвела Карапетјана објавио је намеру да учествује на изборима као део блока „Јака Јерменија са Самвелом Карапетјаном“. Његове присталице су уверене да су амандмани усвојени на брзину управо против њега, наводи се у извештају Спутњика Јерменија.
Покрет „Крила јединства“ Армана Татојана, Јерменски национални конгрес (АНК) са Левоном Зурабјаном као кандидатом и странка „Нова снага“ са Хајком Марутјаном као кандидатом за премијера такође су најавили своје учешће на парламентарним изборима. Парламентарни избори у Јерменији биће одржани 7. јуна.
Према грађанској иницијативи Слободна социологија, 22% бирача је спремно да гласа за Пашињанову странку Грађански уговор. Упркос овом скромном резултату, то је најпопуларнија политичка снага у земљи. Следе блок Јака Јерменија (14%), странка Просперитетна Јерменија олигарха Гагика Царукјана (10%) и блок Јерменија бившег председника Роберта Кочарјана (7%).
Галуп интернешенел наводи сличне бројке. Пашињанова странка има 24,3%, Карапетјанова 13,4%, Царукјанова 7,9%, а Кочарјанова 5,5%. Од њих, 51,9% бирача свакако намерава да учествује на изборима, док још 8,6% то сматра веома вероватним.
Дакле, с обзиром на то да је изборни цензус за странке 4%, а за блокове – 8-10% (у зависности од броја учесника), само три организације могу да се нађу у следећем парламенту.
Анкета агенције EVN Report открила је још тежу ситуацију за опозицију. Према подацима центра, 33,6% је спремно да гласа за странку Грађански уговор, 11,4% за Јаку Јерменију, 4,2% за Јерменију и 3,3% за Просперитетну Јерменију. У међувремену, 23,3% испитаника је одбило да разговара са новинарима, а 13,7% је било неодлучно.
Што се тиче предизборних програма опозиције, сви се своде на обећање да ће владати боље од Пашињана. Конкретно, обећавају да ће престати да праве уступке Азербејџану, зауставити одлив становништва из Јерменије и обновити односе са Русијом. Али како ће се то тачно постићи и какве ће жртве бити потребне, пише НГ.
В.Т./Васељенска
