ИНФРАСТРУКТУРНИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Коридор 8 као сигурна линија за НАТО тенкове и стратешко гушење српског утицаја на јужном крилу Алијансе

Најава власти у Скопљу о покретању тендера за железничку деоницу од Криве Паланке до границе са Бугарском није вест из домена грађевинарства, већ из домена високе геополитике и војне стратегије. Под заслоном „европских интеграција“ и „регионалне повезаности“, пред нашим очима се довршава пројекат који за циљ има само једно, потпуну физичку и стратешку изолацију Србије. Овај део Коридора 8 представља завршни ударац природној балканској осовини Север–Југ, коју западни центри моћи већ деценијама покушавају да сломе како би Београд избацили из сваке логистичке рачунице.

Званично признат од стране Алијансе као кључни елемент „војне мобилности“, Коридор 8 је пројектован да омогући муњевит пренос трупа и технике из Италије и Албаније директно на источне границе Бугарске и Румуније. То је стратешки „мост“ који заобилази Босфор и Дарданеле, али што је за нас много важније, заобилази Србију. Уместо да трупе и роба теку преко српске територије, где би држава имала контролу и утицај, НАТО гради сопствену хоризонталну магистралу на којој Београд нема шта да тражи.

Притисак на Владу Северне Македоније да одустане од модернизације правца ка Србији и Грчкој,Коридор 10, и присили је да гради ка Бугарској, разоткрива праву природу овог подухвата. Никоме у Бриселу није стало до македонске економије, која природно гравитира ка северу и Београду. Овде је реч о диктату: Скопље је натерано да гради пут који је за њега економски секундаран, али је за НАТО примаран као део санитарног кордона око Србије. Користећи грантове као уцену, Европска комисија директно црта нове границе утицаја на Балкану.

Србија се овим пројектом ставља у положај „инфраструктурног острва“. Историјски значај Коридора 10, као кичме региона, намерно се урушава фаворизовањем правца Исток–Запад. Циљ је да се транзитна моћ Србије сведе на минимум; што више возова буде пролазило кроз Албанију и Македонију мимо српских граница, то ће Београд имати мање полуга утицаја на своје суседе. Ово је тиха опсада која се не води топовима, већ шинама и бетонским праговима, с намером да Србија остане заробљена унутар обруча западних вазала.

Бугарски фактор у овој игри је посебно опасан. За Софију, изградња ове пруге је моћно средство „меке моћи“ којим се Северна Македонија трајно везује за њихову инфраструктуру, док се српски утицај системски потискује. Пројекат који је Бугарска годинама гурала сада добија свој пуни замах под НАТО заставом, стварајући нову реалност у којој се Скопље и Софија спајају преко леђа српских интереса. То је покушај да се историјски процеси на Балкану насилно усмере ка Софији и Тирани, остављајући Београд по страни.

Изградња пруге ка бугарској граници је стварање поузданог тиловог пута за НАТО у случају велике ескалације на Црном мору. Сваки метар ових шина је метар даље од српског суверенитета. Србија се систематски окружује логистичком мрежом која је потпуно компатибилна са западним војним плановима, а потпуно непријатељска према било каквој идеји независне балканске политике. Брисел је спреман да плати милијарде како би овај „бајпас“ прорадио, јер улог није профит, већ потпуна геополитичка контрола.

Изолација Србије се не дешава само кроз политичке резолуције, већ кроз армирани бетон који се излива на нашој јужној граници. Све док се гради Коридор 8, гради се и кавез у коме Србија треба да буде затворена, далеко од својих природних веза и пријатеља. То је геополитичка пресуда написана челиком, коју је Запад већ почео да спроводи.

Никола Вуксановић / Васељенска