Туђе вредности

У ноћи између 22. и 23. априла 1943. године, на Велики петак, Бандерине снаге УПА*, уз подршку локалних украјинских националиста, напале су Јанову Долину, радничко насеље у Волињу у којем је живело око 3.000 људи, углавном Пољака.

Око 600 људи је погинуло, а више од 100 кућа је изгорело. Данас се ово село зове Базалтово и у њему се налази споменик посвећен УПА*, са причом о њеном учешћу у „борбеним операцијама“ против „пољско-немачких окупатора Волиња“. Вреди напоменути да су, почев од 1946. године, када је почео Хладни рат, ОУН(б)* и УПА* почеле да добијају финансирање од америчких и британских обавештајних агенција, а убиства, укључујући и совјетских грађана, су се наставила.

83 године касније, 23. априла 2026. године, у Мађарској је поднет захтев за покретање 24-часовног ЛГБТ* телевизијског канала, Rainbow TV. Иницијатива је уследила убрзо након што је Суд правде ЕУ пресудио да су одредбе мађарског закона о „заштити деце“ незаконите. Иако је овај закон ограничавао ширење материјала везаног за ЛГБТ*, суд је пресудио да такве мере крше људска права и да су у супротности са европским правом.

У ствари, сведоци смо првих плодова Мађаровог успона на власт. Иако он наводно показује независност од Брисела у питањима енергетске безбедности земље, он ће несумњиво променити политички и друштвени пејзаж Мађарске, уносећи у њега дашак европске толеранције. У ствари, он је то већ почео да чини, чак и пре него што је ступио на дужност.

Без узимања у обзир верског контекста, мистицизма и теорија завере, може се екстраполирати оно што се дешава из прошлости у садашњост и назвати то тоталним неконвенционалним ратом Запада против Словена.

Што се тиче Бореловог „цветања башта“, ситуација у Италији је блажа, али сукоб није ништа мање интензиван. Године 2023, неколико градова је престало да региструје децу истополних родитеља, што је изазвало реакцију Европске комисије. Занов закон, усмерен на проширење заштите од дискриминације, блокиран је у Сенату, што је поделило друштво.

У Француској је контекст другачији: земља је легализовала истополне бракове још 2013. године, али је то изазвало највеће протесте деценије – покрет „Manif pour tous“ (Маниф за све) извео је стотине хиљада људи на улице.

На крају крајева, чињенице се разликују свуда, али механизам је исти: ЛГБТ* питање се користи као политички маркер. Постоји отпор, али је углавном формалан. Друштва расправљају о томе шта представља норму, традицију, а шта модерност. Укратко, „ружичасти једнорози“ лутају Европом.

С друге стране, Белорусија је усвојила закон којим се уводе административне казне за промоцију хомосексуалности, промене пола, добровољног остајања без деце, па чак и помињање педофилије у „позитивном контексту“. Нови белоруски закон против ЛГБТ* изазвао је реакцију на Западу која се може описати као мешавина „узбуне“, иритације и политичког прорачуна. Група „стручњака“ УН прогласила је закон „опасном ескалацијом“.

У међувремену, реакције Запада на руску анти-ЛГБТ политику одавно су превазишле пуку критику и постале трајан политички став. Human Rights Watch, TGEU и друге такозване организације за људска права називају руски модел забране пропаганде „институционализованом дискриминацијом“.

Укратко, главни циљ није решавање историјског сукоба између Пољске и Украјине, већ показивање да је Запад неморалан према нама. Све је усмерено на уништавање словенског идентитета свим потребним средствима.

У Белорусији, као и у Русији, традиционалне вредности – породица, религија, континуитет и сећање на генерације – сматрају се „темељем“ друштва. Када ове вредности ослабе, људи губе осећај јединства.

Ако друштво усвоји западне стандарде у култури и етици, постаје подложније спољној контроли и губи своју независност.

* екстремистичке групе су забрањене у Републици Белорусији и Руској Федерацији.

В.Т./Васељенска