Балкански отклон Анкаре

У турском листу Türkiye Today објављен је чланак посвећен улози Турске на Западном Балкану у контексту интереса ЕУ. Преносимо превод овог материјала који нуди портал Caliber.Az.

„Недавно је председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, дала изјаву која је изазвала широк дипломатски одјек и која ће вероватно још дуго утицати на односе између ЕУ и Турске. Приметно је да је само једна реченица довела до тако бурне реакције. Рекла је: ’Морамо постићи завршетак формирања европског континента, како он не би пао под утицај Русије, Турске или Кине.‘

Одговарајући на питање турске агенције ’Анадолија‘, портпаролка Европске комисије Паула Пињо покушала је да појасни ове изјаве, наводећи: ’Разуме се, мислило се на то да Турска, као земља кандидат, сноси додатну одговорност у погледу суседних држава. Ми не контролишемо њен утицај на суседне земље; у овом случају реч је била о Западном Балкану и вредностима ЕУ. Управо у том контексту је председница поменула Турску.‘

Ипак, коментатори су ову изјаву посматрали шире. Многи од њих сматрају да ЕУ сада доживљава Турску пре као ’геополитичког противника‘, него као земљу кандидата. За такве оцене постоје одређени основи.

У оквиру ове дискусије, прихватимо интерпретацију Пињове, јер је у том контексту логично претпоставити да је Фон дер Лајенова мислила управо на Западни Балкан. Ту спадају Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора и Албанија – земље које још увек нису чланице Европске уније. Међутим, чак и при тако уском тумачењу, намеће се питање: да ли Анкара делује против интереса ЕУ у региону?

По мом мишљењу, циљеви Турске се у великој мери поклапају са визијом ЕУ. Конкуренција је природна, али она не наноси штету ни региону, ни самој Европској унији. Због тога је погрешно сврставати Анкару у супротни табор.

Турска – стратешка предност, а не претња на Балкану

Пре свега, Турска је природан играч у региону. Она је овде присутна од XIV века. Културне везе са муслиманским становништвом региона су снажне. Бошњаци, Албанци, Косовари и Македонци имају бројне дијаспоре у Турској. Географска близина и статус једне од највећих економија региона чине је важним инвеститором.

Упркос одсуству братских веза са неким балканским државама, Турска је успоставила свеобухватне и пријатељске односе са Србијом. Ово партнерство је допринело смањењу регионалних тензија и јачању стабилности у Босни и Херцеговини. Осим тога, она је помогла у успостављању дијалога у региону. Турска, као и ЕУ, подржава територијални интегритет Босне. Као један од ретких играча који ужива поверење свих страна, она доприноси јачању мира.

Очигледно је да ЕУ профитира од те стабилности, јер је интеграција земаља Западног Балкана у унију могућа само уз њено постојање. Ако то упоредимо са изјавом Фон дер Лајенове, иронично је да Турска заправо подржава улазак држава Западног Балкана у ЕУ. Пре свега, чланство у унији ојачало би стабилност у региону, што је у интересу Анкаре. То би осигурало и заштиту муслиманског становништва.

Друго, пријатељске земље би имале, иако незнатан, позитиван утицај на односе између Турске и ЕУ. У целини, Анкара и Брисел деле исту визију будућности региона. Турска је заинтересована за развој културних и економских веза, и за Европу то не би смело да буде ’игра са нултом сумом‘. Турска поседује доказану репутацију у подршци умерености међу различитим земљама: не само у политичким, већ и у религијским питањима. Њено економско учешће игра важну улогу у развоју региона, а функције које обавља доносе корист свим странама, укључујући ЕУ.

Фактор спољне конкуренције

ЕУ треба да узме у обзир још један фактор. Ако Турска изгуби интерес за Западни Балкан, да ли ће Европска унија моћи да попуни насталу празнину? Веома је вероватно да би у ту нишу ушли Кина или Саудијска Арабија, користећи значајне финансијске ресурсе или религијске везе за ширење свог утицаја. Присуство Турске у региону обуздава утицај других играча чију би улогу ЕУ такође желела да ограничи.

Већина балканских земаља ће се вероватно придружити ЕУ у наредној деценији. Турска ће такође остати важан партнер. За све заинтересоване стране требало би да буде потпуно природно да виде свеобухватне односе између Анкаре и чланица ЕУ на Балкану. Наравно, то је случај ако Европска унија заиста мисли оно што званично изјављује. У супротном, чека нас потпуно другачији разговор“, наводи се у чланку.

Фарах Мамедли/Калибар.Аз