Косово претварају у НАТО касарну против Србије: генерали у Приштини, ракете у рукама КБС-а, а Србима на КиМ све мање простора за живот

Самопроглашено „Косово“ и даље представља примарни фокус западних политичара и војних стратега који ову квазидржаву користе као стратешку позицију на јужним границама Србије. Недавна посета чланова Војног комитета НАТО-а Приштини, предвођена адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом, јасно потврђује намере Алијансе да директним присуством највиших генерала и адмирала демонстрира силу и пружи недвосмислену подршку приштинским институцијама.

Иза високих фраза о „миру и стабилности“ крије се фрапантна реалност убрзаног наоружавања такозваних Косовских снага безбедности (КБС). САД су одобриле продају 246 противтенковских ракета „Џавелин“ (Javelin FGM-148F), док се из Турске испоручују савремени системи „ОМТАС“, као и оклопна возила „Кобра“ и „Вуран“. Овај арсенал, заједно са најављеном набавком хеликоптера „Блек Хоук“, представља директно кршење Резолуције 1244 и јасан сигнал војног утврђивања против Србије.

Турска, чији генерал тренутно командује КФОР-ом, додатно појачава присуство кроз изградњу фабрике муниције код Ђаковице, која би до краја 2026. године требало да производи 20 милиона метака годишње. Овакви пројекти, уз отварање линија за производњу дронова „Made in Kosova“, трансформишу окупирану територију у војну базу усред Балкана, потпуно инкорпорирану у НАТО систем командовања и стандарда.

Све интензивнија блискост између НАТО генерала и локалних формација представља још једну врсту бруталног притиска на Србију. Уместо да делује као неутрална страна, Алијанса својим активностима охрабрује Приштину у њеној агресивној политици. Сваки нови контингент наоружања и свака похвала западних званичника служе као ветар у леђа привременим властима да наставе са угрожавањем националних интереса наше земље.

Посебно је забрињавајуће што се са јачањем ове војне сарадње директно пропорционално појачава и терор над српском заједницом. Док генерали НАТО-а обилазе базе, Срби на окупираним територијама суочавају се са репресивним потезима Приштине којима се системски отежава, ионако тежак положај. Многи ово јачање „Косова“ користи се као параван за довршавање етничког чишћења и потпуно запоседање севера Космета.

Јасно је да се под окриљем мировне мисије спроводи пројекат стварања непријатељске војске на територији Србије. Свако улагање у опремање КБС-а и свака изграђена фабрика муниције су улози у будућу нестабилност. Док Београд позива на право и дијалог, на терену се силом мењају чињенице, шаљући поруку да је војно присуство Запада на југу Србије трајно и усмерено против српског народа.

Никола Вукановић / Васељенска