КАДА СЕ ВЕЋ САЊА ХРВАТСКА: У Сабору одржан округли сто „Масовни злочини југославенског комунизма у Словенији – стратишта и прикривање злочина“!

У организацији потпредсједника Сабора Ивана Пенаве, у уторак је у згради Хрватског сабора одржан округли стол „Масовни злочини југославенског комунизма у Словенији – стратишта и прикривање злочина“.

Челник Домовинског покрета, због којег је лани основано и Повјеренство за утврђивање судбине жртава злочина почињених након Другог свјетског рата, у свом је уводном излагању напоменуо како су на данашњи округли стол били позвани и повјесничари који „имају другачије ставове и мишљења“, те да се „овај округли стол никако не може проматрати као покушај умањења злочина које су починили нацисти и фашисти“.

Иначе, Пенавино повјеренство основано је уз већ постојеће Управе за заточене и нестале у Министарству хрватских бранитеља, која обавља послове који се односе на тражење особа несталих у Домовинском рату, као и посмртних остатака смртно страдалих у Домовинском рату, те истражује, уређује и одржава гробља жртава Другог свјетског рата и послијератног раздобља.

Занимљиво, Пенава у свом уводном говору усташе није споменуо.

Па ипак, иако је међу панелистима био и Роман Лељак, словенски истраживач-аматер и публицист који је у хрватском јавном простору познат и као повијесни ревизионист – који је кроз књигу и документарни филм „Мит о Јасеновцу“ желио доказати како је службена бројка Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац, да су усташе у том логору убиле више од 83 тисуће Срба, Рома, Жидова и осталих заточеника, обичан фалсификат, те да је у Јасеновцу умрло само 1654 заточеника – на данашњем округлом столу о Јасеновцу није било нити слова!
Лељак није понављао своју „истину“ о Јасеновцу, већ се фокусирао на проблеме с којима су се сусретали он, његова удруга Худа јама и остали истраживачи комунистичких злочина у Словенији.

Да ће тон првог Пенавина округлог стола на тему комунистичких злочина бити „у шинама“, дао је наслутити и попис најављених гостију, међу којима су били и представници неколико министарстава, али и Миха Фатур, замјеник велепосланика Републике Словеније.

Сасвим је сигурно како се словенски дипломат и неки од данас виђених ХДЗ-ових дужносника не би појавили на Пенавину округлом столу да прије нису добили јамства како се панелисти неће бавити ревизионизмом и умањивати усташке злочине у логору Јасеновац.

Главни панелист Митја Ференц, редовити професор на Филозофском факултету Свеучилишта у Љубљани, члан словенске државне комисије за послијератна стратишта и коаутор књиге „Прикривена гробишта Хрвата у Словенији“, изнио је кронологију рада на истраживању и откривању стратишта у којима леже бројни посмртни остаци њемачких, талијанских и усташких војника убијених након завршетка ратних операција у Другом свјетском рату.
Ференц је у свом излагању упозорио на суставно заташкавање злочина које је починио Титов режим на крају Другог свјетског рата и на тежак цивилизацијски пораз због чињенице да се починитељима тих злочина није судило па нису могли бити кажњени, за разлику од бројних нацистичких злочинаца којима се након Другог свјетског рата судило и који су за своје злочине – кажњени.

Након излагања панелиста на ред су дошла питања из публике.
Прилику за постављање питања Љиљана Бенчик, умировљеница и блогерица из Истре, искористила је како би испричала причу о томе како је заправо, како тврди, откривено једно стратиште.

– Долазим из Пуле, дуго година пишем о комунистичким злочинима у Истри која је била под Италијом, а не под НДХ. Истра је пуна јама и фојби, а за многе се није знало због страха и терора који су владали јако дуго. Јама Церовица откривена је тек 2022. након што се једна бакица одлучила прије смрти исповједити свећенику и испричати му о томе што се стварно догодило на том мјесту – испричала је Бенчик и додала како је због својег рада на откривању комунистичких злочина често жртва јавног омаловажавања и ругања.

– Називају ме усташка баба – каже.

Занимљиву причу испричао је и Дарко Бекић, бивши дипломат који је од 1990. до 1992. године био савјетник за вањску политику предсједнику Фрањи Туђману. Бекић тврди како је њемачки велепосланик свој први сусрет с Туђманом искористио како би га затражио да на Мирогоју уреди гробље за Хитлерове војнике.

– Након што је Туђман изабран за првог хрватског предсједника, из Београда је дошао њемачки амбасадор како би упутио молбу, готово захтјев, да се обнови Wehrmachtovo гробље на Мирогоју. Туђман је то врло озбиљно прихватио – испричао је Бекић.

Јутарњи лист