(ВИДЕО) Ко овде фалсификује историју: Фејзић војску назвао „фашистичком“, Нурковић говори о „злочиначкој идеологији“

„Ако је Црна Гора грађанска држава, она не може имати фашистичку војску“, поручио је реис Исламске заједнице Рифат Фејзић, реагујући на снимак припадника Војске Црне Горе који пјева пјесму „Од Тополе па до Равне Горе“. Фејзић је у наставку затражио и санкције, доводећи у питање читав институционални оквир:

„Тражим од одговорних да ово најстроже казне или да у хору запјевају с њима, па да знамо ко их доводи и едукује“, навео је он, уз питање „да ли је ово тај ‘добар’ пут за ЕУ“.

Ako je 🇲🇪 građanska država, ona ne može imati fašističku vojsku! Tražim od odgovornih da ovo najstrožije kazne ili da u horu zapjevaju s njima, pa da znamo ko ih dovodi i edukuje. Da li je ovo taj "dobar" put za 🇪🇺? Odgovornost, a ne ćutanje! 🛑@defence_mne @EUAmbME @USAmbMNE pic.twitter.com/lRDyPpXVoY

— Rifat Fejzic (@RifatFejzic) May 6, 2026

Сличан тон стигао је и из парламента. Потпредсједник Скупштине Црне Горе Мирсад Нурковић саопштио је да „најоштрије осуђује“ спорни снимак, наводећи да је ријеч о „поистовјећивању са четничком идеологијом и величању ратног злочинца Драже Михаиловића“. Он је поручио да је у питању „покушај каљања униформе која мора бити симбол сигурности, безбједности и заштите свих грађана“, додајући да су овакве сцене „ужасне“, јер, како тврди, припадници војске „не смију величати идеологије одговорне за највећа страдања и прогоне на овим просторима“. Нурковић је додатно пооштрио реторику тврдњом да су „као ‘животни ауторитети’ представљени људи чија су имена остала упамћена по злочинима и монструозном хвалисању бројем убијених Бошњака“, закључујући да „то не може и не смије бити лице Војске Црне Горе“, те најављујући да ће тражити „пуну и јасну одговорност свих актера“.

Међутим, управо у тренутку када се изговарају најтеже квалификације, изостаје оно основно. историјски контекст.

Чињеница коју данас многи покушавају да прећуте јесте да су у Црној Гори током Другог свјетског рата дјеловала два антифашистичка покрета, са различитим идеолошким и војним усмјерењима, што је историјска реалност која се не може поништити политичким саопштењима. Пјесма која је изазвала реакције припада управо том историјском слоју једног времена и не може се посматрати изван контекста епохе у којој је настала. Сводити читав тај сложени историјски слој на једну ријеч, „фашизам“, није анализа, већ етикетирање. Када се такве квалификације изговарају са позиција вјерског ауторитета и највиших државних функција, онда то више није пуки став, већ порука која директно обликује јавни простор и односе у друштву.

Питање одговорности појединаца у униформи може и мора да постоји, али питање које остаје без одговора јесте да ли је прихватљиво да се свака појава која не одговара одређеном политичком наративу аутоматски проглашава фашизмом.

ИН4С