Коме смета Српски православни универзитет „Свети Сава“, ако су Оксфорд, Сорбона и Џорџтаун понос Запада?

Чувену Сорбону у Паризу основао је 1257. године свештеник и теолог Робер де Сорбон, Нотр Дам у САД основан је 1842. године од стране свештеника из Конгрегације Светог Крста, универзитет Џорџтаун основан је 1789. године од стране католичког бискупа Џона Керола, Оксфорд је историјски развијан под снажним покровитељством Цркве, а поједини његови колеџи и данас имају верски карактер, Бостонски колеџ под управом је језуита…

Најава оснивања Српског православног универзитета „Свети Сава” у Србији, посебно међу опозицијом која баштини западне вредности, припадницима блокадерског покрета и онима који са Црквом немају ама баш никакве везе, осим што желе да је реформишу,  покренула је талас негативних реакција, наводећи да је овај потез државе  „враћање у средњи век”. У својим критикама, противници пројекта се позивају на чињеницу да ипак живимо у 21. веку и наводну неспојивост образовања и религије, потпуно превиђајући чињеницу да управо институције на које се угледају и које посматрају као некакав образовни престиж, имају пре свега дубоке верске корене и да је римокатоличка црква имала највећи утицај на рад ових образовних установа.

Да не говоримо о томе да се у потпуности занемарује оно суштинско, а то је историјска вертикала Србије, у којој су манастири и цркве били једина места писмености и да данашњи покушаји да се Цркви оспори право на образовање представљају негирање модела који у најразвијенијим друштвима света доноси најбоље резултате.

Иако домаћи критичари у овом надасве важном пројекту виде „назадност“, историја светског образовања показује да су многи од најзначајнијих универзитета и научних центара настали управо на темељима верске и духовне посвећености.

Универзитет Оксфорд своје постојање дугује католичком свештенству и црквеним заједницама 12. века. Настао је као заједница учених људи и свештеника, а његов развој директно су обликовали доминикански и фрањевачки монашки редови.
Кроз векове, црквена хијерархија је била та која је финансирала и штитила аутономију овог универзитета, постављајући темеље за модерну науку коју данас познајемо. И данас, већина оксфордских колеџа има своје капеле и верску службу као део свакодневног академског живота.

Универзитет Џорџтаун, као најутицајнија школа одакле је никло највише лидера и дипломата у Вашингтону, основан је 1789. године од стране католичког бискупа Џона Керола. Овом институцијом данас управљају језуити,римокатолички ред познат по најстрожим образовним стандардима. Џорџтаун је настао са циљем да интегрише верске вредности у јавни живот и државну управу, а његова светска репутација данас доказује да језуитски образовни модел није препрека већ предност у 21. века.

Универзитет Сорбона у Паризу има своје зачетке у Теолошком колеџу који је 1257. године основао свештеник Робер де Сорбон. Намера оснивача била је да под окриљем Католичке цркве створи центар за проучавање хришћанске мисли, који се касније развио у један од најважнијих европских универзитетских центара. Сорбона је вековима била духовни и интелектуални центар Европе управо захваљујући својој повезаности са црквеним институцијама.

Универзитет Нотр Дам у САД основан је 1842. године од стране свештеника из Конгрегације Светог Крста. Настао у тешким условима на америчком тлу, израстао је у водећи светски истраживачки центар захваљујући непоколебљивом ставу да се врхунска наука мора прожимати са моралним начелима. Овај универзитет је доказ да црквена контрола не значи цензуру, већ подстицај за етичка и научна истраживања која користе читавом човечанству.

И то су само неки од светских универзитета са оног Запада коме наша самопрокламована елита толико тежи. Истина је да је већина високошколских престижних установа основана од стране римокатоличке цркве.

Тај апстрактни страх зато треба посматрати другачије. Не треба занемарити ни чињеницу да су међу најгласнијим критичарима често они који су факултет видели само у пролазу, који не познају суштину православне вере и који, у великом броју случајева, нису део СПЦ. Зато и не чуди што српске православне светиње посматрају као одраз заосталости, док би, врло могуће, далеко мање замерки имали да је оснивање Српског православног универзитета „Свети Сава“ поверено Ватикану.

Јасно је стога да отпор према Универзитету „Свети Сава” не лежи у бризи за квалитет наставе, већ у страху од формирања елите која ће бити образована на националним и хришћанским основама.

Чињеница да ће се на овом универзитету уз теологију изучавати медицина, право и технологија, по узору на поменуте светске центре, јасно говори да је реч о институцији која не искључује модеран свет, већ га прожима етиком и идентитетом.  Противљење овом пројекту заправо је покушај да Србија остане једина земља у којој је веза између вере и образовања на силу прекинута, оне давне 1944. године.

Весна Веизовић / Васељенска