Пицула изгубљен у преводу: Бриселска неусаглашеност шокирала известиоца за Србију

Тонино Пицула - ФОТО (Илустрација)

Тонино Пицула - ФОТО (Илустрација)

Иако је Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, у свој наступ на телевизији Н1 ушао са очигледном намером да још једном дисциплинује Београд, на крају је морао да призна оно што бриселски хоризонти већ дуго наслућују, у Европској комисији влада мод тражења, или народски речено, потпуни несклад

Да дипломатски путеви нису увек поплочани једногласношћу, потврдио је Тонино Пицула током свог гостовања на Н1. Видно незадовољан развојем догађаја у седишту Европске уније, Пицула је био приморан да констатује како његове личне амбиције за оштријим курсом према Србији нису наишле на плодно тле у свим канцеларијама Европске комисије.

Оно што је требало да буде рутинска критика на рачун српског руководства, претворило се у признање о унутрашњој конфузији Брисела. Пицула је отворено указао на врсту неусаглашених реакција између Марте Кос, највише позициониране особе за политику проширења, и гласноговорника Европске комисије. Док је известилац очекивао јасан и казнени став, дочекао га је зид бриселске бирократије који покушава да ублажи ситуацију.

„Та политика овог тренутка у самој Европској унији и даље је у неком моду тражења – како и на који начин реаговати према земљи чије вођство већ годинама практично не напредује”, признао је Пицула, индиректно потврђујући да његов став о Србији није свето писмо за све европске званичнике.

Пицула, који се неретко поставља као неприкосновени судија када је реч о евроинтеграцијама Србије, овај пут остао усамљен у свом радикализму. Чињеница да гласноговорник Комисије настоји да позитивно интерпретира догађаје из претходних недеља, јасно указује на то да Брисел не жели да залупи врата Београду, без обзира на Пицулине жеље.

Док Пицула за стагнацију криви Београд, његов јавни иступ на Н1 разоткрио је да је заправо Брисел тај који је у моду тражења. Оваква врста неусаглашености између кључних актера проширења и известилаца Парламента само додатно слаби преговарачку позицију ЕУ и показује да унутар саме Уније не постоји консензус за казненом политиком коју Пицула толико призива.