Трамп стиже у Кину на први председнички самит у Пекингу од 2017. године

Разговори америчког и кинеског председника биће усредсређени на трговину, Тајван, рат са Ираном, Ормуски мореуз и технолошко надметање Вашингтона и Пекинга

Амерички председник Доналд Трамп боравиће од 13. до 15. маја у државној посети Кини, на позив председника Си Ђинпинга, што је прва посета једног председника САД Кини од 2017. године. Кинеско Министарство спољних послова званично је потврдило да ће Трамп у Пекингу разговарати са Сијем о билатералним односима, али је већ сада јасно да ће дневни ред далеко превазићи уобичајену дипломатску формулу стабилизације односа две највеће светске економије.

Посета долази у тренутку када су односи Вашингтона и Пекинга оптерећени трговинским спором, контролом извоза ретких земних минерала, конкуренцијом у области вештачке интелигенције, питањем Тајвана и последицама рата са Ираном. Трамп је, уочи поласка из Вашингтона, најавио да ће са Сијем разговарати „о много ствари”, али је настојао да умањи значај кинеске улоге у иранској кризи, поручујући да САД „не треба помоћ” да би се тај сукоб решио.

Упркос таквој реторици, Иран ће бити једна од централних тема разговора. Кина одржава блиске економске и политичке везе са Техераном и остаје један од главних купаца иранске нафте, док Вашингтон настоји да Пекинг искористи свој утицај како би се обновила безбедна пловидба кроз Ормуски мореуз. САД и Кина су, према наводима Ројтерса, већ показале ретку тачку сагласности ставом да ниједна држава или организација не би смела да наплаћује пролаз кроз међународне пловне путеве као што је Ормуски мореуз.

Пекинг је крајем марта, заједно са Пакистаном, предложио иницијативу од пет тачака за прекид ватре у Заливу и ширем региону Блиског истока, покретање мировних преговора и обнову нормалне пловидбе кроз Ормуски мореуз. Та иницијатива омогућава Кини да се представи као сила која не само да штити сопствене енергетске интересе, већ и настоји да преузме већу дипломатску улогу у кризи која директно погађа глобалну трговину и цене енергената.

Друга велика тема биће Тајван. Пекинг је уочи Трамповог доласка поновио оштро противљење америчким испорукама оружја Тајпеју, истичући да је Тајван „срж кључних интереса” Кине. Трампова администрација је у децембру одобрила пакет наоружања за Тајван вредан 11 милијарди долара, што је највећи такав пакет до сада, док се у Вашингтону истовремено отварају питања о томе колико је Трамп спреман да традиционалну америчку подршку Тајпеју стави у шири пакет преговора са Пекингом.

Кина ће, према проценама аналитичара, настојати да из разговора извуче барем политичку корист у вези са формулацијом америчког става о Тајвану. Вашингтон званично не подржава независност Тајвана, али Пекинг годинама тражи јачу формулу – да се Сједињене Државе отворено противе независности острва. У томе се види један од најосетљивијих делова самита, јер би свака промена тона могла да буде протумачена као сигнал америчким савезницима у Азији.

Трећи велики фронт је трговина. Трамп у Пекинг стиже са захтевом да Кина повећа куповину америчких пољопривредних производа, пре свега соје, житарица и меса, као и да се отворе врата за веће послове америчких компанија у Кини. Агенција АП наводи да америчка администрација жели да покрене процес формирања посебног „Одбора за трговину” са Кином, како би се спречио нови талас трговинског рата који је прошле године избио после Трампових царина и кинеског одговора контролом ретких земних минерала.

Симболика сусрета такође је пажљиво изабрана. Трамп и Си требало би да посете Небески храм, место на којем су кинески цареви обављали обреде за добру жетву. За Сија је то прилика да госту из Вашингтона покаже историјску дубину и цивилизацијски континуитет Кине, док за Трампа тај амбијент има и врло практичан политички смисао: амерички фармери очекују да Пекинг поново отвори простор за већи увоз америчке пољопривредне робе.
Технолошко надметање остаје посебна линија спорења. У питању су полупроводници, вештачка интелигенција, америчка ограничења извоза напредних чипова у Кину и кинеске мере у области критичних сировина. Тајван, као једно од најважнијих средишта светске производње чипова, додатно повезује безбедносну и технолошку димензију разговора.

За Трампа је ова посета прилика да из Пекинга донесе видљиве дипломатске и економске резултате – веће кинеске куповине америчке робе, могуће послове у авио-индустрији и механизам за смиривање трговинских спорова. За Сија је самит прилика да покаже да Кина разговара са Вашингтоном из позиције самопоуздања, у тренутку када рат са Ираном, инфлација и притисак на енергетска тржишта оптерећују америчку администрацију.

Због тога сусрет у Пекингу није само још једна епизода у сложеним односима САД и Кине. Он би могао да одреди да ли ће две силе ући у период контролисаног такмичења и ограничених договора, или ће трговина, Тајван, Иран и технологија постати линије нове, дубље конфронтације.