Медијски режирани инциденти на блокадама: Како се монтажом снимака, унапред припремљеним улогама и звучном драматизацијом обликује политички наратив у јавности

Данас постоји посебно плаћено занимање, а то је наменско викање ради снимања на инцидентима на протестима и блокадама. Дакле, и до сада су постојали они који наменски треба да снимају већ раније припремљен инцидент. И до сада су постојали они који су наменски учествовали у инциденту. То нису сви учесници протеста и блокада, већ они који имају тачно одређену улогу изазивања инцидента и глумљења спонтаних учесника.

Међутим, сада имате једно ново занимање, а то су они који у сваком инциденту стоје непосредно поред онога који „спонтано” снима и изговарају тачно сценаријом предвиђене реченице, речи или узвике, како би се створио потпуни утисак драматизације режираног инцидента. Сада је потпуно јасно да је све режирано и да је то један од главних атрибута ових „спонтаних” протеста и блокада. Осим слике, сада је јасно да је и тон потпуно инсцениран.

Сви снимци инцидената су накнадно монтирани. На сваком је исечено шта претходи инциденту и шта следи инциденту. Искључиво видите, на пример, тренутак непосредно пред контакт возила и обореног, сам контакт и врло кратак сегмент након контакта. Зашто? Да би се онда сам догађај инцидента, обарања возилом неког лица, дефинисао као намерно залетање и гажење, у контексту напада на лица у протесту и на блокади. Ту су, дакле, сниматељ, појединци са улогама у инциденту и наратори који треба да дају звучне ефекте ради потпунијег стварања жељеног ефекта.

А шта изостаје? Изостаје део догађаја где се види да је у том примеру возач противправно заустављен. Изостаје да постоји договор, најава и позивање на протест и блокаду, из којих се види да није спонтани скуп. Изостаје да је возач опкољен, да су лица насилна, да лица започињу противправан напад на возача ударајући, гребући, ломећи возило, отварајући возило, уз непрестано претеће и агресивно викање, уз бројне реквизите подобне за физичко насиље.

„Изостаје” увек снимак лица самог возача у току инцидента, где би се видео страх возача за сопствену безбедност. Изостаје понашање лица након инцидента, у ком се види да њихов напад на возача траје непрекинуто и након контакта са возилом и да се наставља.

Оваквим режирањем, по унапред припремљеном сценарију, монтирањем материјала, као и додавањем контекста у „постпродукцији”, постиже се жељени ефекат. А то је да се код грађана створи негативан осећај према возачу, који је представљен као насилник, и емпатија према обореном, али и свим учесницима, као нападнутима.

Затим се даљом употребом овакви наративи користе као катализатор за стварање политичког опредељења за или против нападнутих и нападача. Јер медијске пропагандне платформе попут Н1 и Нове С, и све њихове платформе на друштвеним мрежама, ово користе као материјал за стварање политичке пропаганде ради остварења политичких циљева, али и циљева са дубоким психолошким ефектима међу грађанима. Односно, грађани постају заморчићи њихових медијских манипулација.

Јесаул / Васељенска