ПЛЕНКОВИЋ ОТКРИО КАРТЕ: Загреб би делове Апатина, Сомбора и Бачке Паланке да припоји Хрватској?!

Изјава хрватског премијера Андреја Пленковића, дата у програму Хрватске радио-телевизије, поново је у први план ставила једно од најосетљивијих питања у односима Београда и Загреба – питање државне границе на Дунаву.

Говорећи о темама које, како је навео, и даље оптерећују односе Србије и Хрватске, Пленковић је издвојио положај хрватске националне мањине у Србији, питања несталих лица, ратних злочина, али и нерешено питање границе између две државе.

„Положај хрватске мањине у Србији је осетљив и комплексан. Треба инсистирати на томе да Хрвати имају гарантовано посланичко место у Скупштини Србије. Друго је да се реше резидуална питања, пре свега питања ратних злочина, питања несталих, решавање питања границе између две земље“, рекао је Пленковић.

Управо је питање границе на Дунаву једна од најспорнијих тачака у односима две државе. Србија заступа став да граница треба да прати средину пловног тока реке, у складу са међународном праксом која се примењује на већини међудржавних речних граница.

С друге стране, Хрватска инсистира на катастарском принципу, позивајући се на старе катастарске карте из периода пре него што је Дунав мењао свој ток. Уколико би такав модел био прихваћен, значајне површине земљишта које се данас налазе под управом Србије нашле би се са хрватске стране границе. Према ранијим проценама, спорне су поједине територије на подручју општина Апатин, Сомбор и Бачка Паланка.

Током гостовања, Пленковић је говорио и о положају Хрвата у Босни и Херцеговини, оцењујући да су њихове примедбе оправдане.

„Ускоро ће општи избори. Поново се поставља питање легитимног политичког представљања Хрвата. Првих десетак година није било неочекиваних сценарија на подручју Федерације, Бошњаци су гласали за своје кандидате, Хрвати за своје кандидате. Али, 2006. године догодила се аномалија када је СДП БиХ искористио политички простор и кандидовао представника хрватског народа Жељка Комшића за свог кандидата. Део Бошњака је гласао за њега. Жељко Комшић не добија гласове у већинским крајевима БиХ где живе Хрвати“, рекао је Пленковић.

Хрватски премијер је тиме поновио став званичног Загреба да хрватског члана Председништва Босне и Херцеговине у великој мери бирају бошњачки гласачи, због чега, како тврде у Хрватској, он не представља политичку вољу хрватског народа у БиХ.

Изјаве Андреја Пленковића долазе у тренутку појачаних политичких тензија у региону и свега дан након што је председник Хрватске Зоран Милановић коментарисао изјаве председника Србије Александра Вучића поводом војне сарадње Тиране, Приштине и Загреба. Спор око границе на Дунаву, који траје деценијама, тако је поново враћен у фокус јавности, уз поруке из Загреба да Хрватска не одустаје од својих захтева.