Нова политика Вашингтона према Западном Балкану – Зелено светло за бизнис и стабилност

Кључна порука документа може се тумачити као “зелено светло” за бизнис и стабилност и стварање нове ере за економска и енергетска партнерства

Са популацијом од 18 милиона, регион се налази на главним саобраћајним коридорима, поседује природне ресурсе, растући технолошки сектор и квалификовану радну снагу.

Документ најављује формални Стратешки дијалог са Србијом у 2026. години док је тон САД према нашој земљи у односу на питање Косова мање конфронтирајући него у прошлости. То показује да Вашингтон препознаје Београд као најважнијег играча у региону.

Шанса је амерички течни природни гас (ЛНГ), нуклеарна технологија која укључује мале модуларне реакторе, и обновљиви извори енергије. Србија и БиХ су потписале заједничку изјаву о улагањима која могу повећати безбедно и поуздано снабдевање Европе енергијом

Током 1990-их година Балкан је био високо на листи спољнополитичких приоритета Сједињених Америчких Држава.

Вашингтон и Бела кућа су тих тешких година практично свакодневно били ангажовани на решавању криза у региону Југоисточне Европе и Западном Балкану.

Након завршетка ратних година, али и због сопствене кризе коју су САД претпреле током и после терористичких напада 11. септембра 2001. године, фокус Америке се драстично и моментално померио на Блиски Исток, пре свега на Ирак и Авганистан, и борбу против тероризма.

Тумачи се да је Америка тада сматрала да је посао на Балкану “завршен” и перманенту бригу о нашем региону је у великој мери препустила Европској унији.

Околности су се промениле. Амерички интерес за регион почиње поново да расте након руске анексије Крима 2014. године, а нарочито након руске агресије 2022. на Украјину, као и због масовног продирања кинеског капитала на Балкан. У стратешким круговима се говори о томе да су Американци схватили да су тих година неангажованости оставили вакуум на простору Западног Балакана, који су Русија и Кина почеле брзо да попуњавају.

ЈАСНА И ПРАГМАТИЧНА АГЕНДА

Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану који је објављен у мају 2026. године, званично и доста прецизно представља нов начин заинтересованисти Америке за овај простор, који је значајно различит у односу на претходне деценије. Тада су се бавили оснаживањем демократије и унутрашњим уређењем држава, а сада је фокус на партнерству и бизнису. Практично, кључна порука документа може се тумачити као “зелено светло” за бизнис и стабилност и стварање нове ере за економска и енергетска партнерства. Квака може бити, што постоји и “црвено светло” које се односи на утицај Русије Кине. Критикује се гасна и енергетска зависност од Русије, а Кина се таргетира због нетранспарентних кредита и пројеката.

Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану представља значајну промену америчке политике према Западном Балкану. Документ није писан у класичном стилу који је америчкој спољној политици био доминантан од пада Берлинског зида кроз формулу „демократизација – реформе – европске интеграције“, већ много више кроз призму безбедности, економских интереса САД и геополитичког надметања са Русијом и Кином.

СТАБИЛНОСТ И БЕЗБЕДНОСТ ПРЕДУСЛОВИ

Документ најпре треба посматрати кроз тачке које су истакнуте. На првом месту је безбедност и стабилност Западног Балкана, коју су окарактерисали као приоритет и апсолутни предуслов за све друге активности. Ера изградње држава под вођством САД је прошла. Јасно се ставља до знања да Вашингтон више нема намеру да торши ресурсе на убеђивање балканских народа како да уреде своја друштва, нити жели да глуми ни међународног судију ни спаситеља.

“Администрација је усмерена на оснаживање локалних актера да сами решавају своје изазове, уместо предугог продужавања претераног ослањања на међународну интервенцију или наџор. Сједињене Државе су спремне да пруже подршку тамо где се наш ангажман жели и где он унапређује интересе САД”.

СТРАТЕШКИ ДИЈАЛОГ СА СРБИЈОМ У 2026. ГОДИНИ

У тачки два вероватно се може тражити најконструктивнији и најпозитивнији део агенде.

“Други стуб политике Администрације према Западном Балкану је такмичење за комерцијалне интересе САД у региону који нуди економске прилике. Са популацијом од 18 милиона, регион се налази на главним саобраћајним коридорима, поседује природне ресурсе, растући технолошки сектор и квалификовану радну снагу. Приступ тржишту је темељни фактор. Администрација је усмерена на осигуравање праведне, реципрочне трговине и уклањање препрека за америчке компаније”, стоји у документу.

Потврђено је да Канцеларија трговинског представника САД (УСТР) преговара о споразумима о реципрочној трговини са Северном Македонијом и Србијом. Документ најављује формални Стратешки дијалог са Србијом у 2026. години. То показује да Вашингтон препознаје Београд као најважнијег играча у региону. Међутим, у извештају се наводе и могуће препреке. Регион пати од инфраструктурног дефицита, физичке саобраћајне мреже заостају за европским стандардима, што повећава трошкове за предузећа и ограничава интеграцију тржишта. Изазов је и дигитална инфраструктура јер је присутна неравномерна покривеност брзим широкопојасним интернетом и недовољним капацитетом сајбер безбедности за заштиту растућих дигиталних мрежа у региону. И енергетска инфраструктура је застарела, неефикасна и понекад претерано зависна од руског увоза. Истиче се да ће Сједињене Државе тежити улагањима у инфраструктуру у партнерству са америчким компанијама. Побољшање може да се ослони на Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике између Србије и Сједињених Америчких Држава који је потписан 18. септембра 2024. године у Вашингтону. Као изузетно значајан елемент истиче се диверзификација снабдевања енергијом. Шанса је амерички течни природни гас (ЛНГ), нуклеарна технологија која укључује мале модуларне реакторе, и обновљиви извори енергије. Србија и БиХ су потписале заједничку изјаву о улагањима која могу повећати безбедно и поуздано снабдевање Европе енергијом. У Извештају јасно пише да ће се Државни секретаријат САД активно ангажовати како би регионални интерес преточио у комерцијалне послове.

“Приоритетни пројекти укључују гасовод Јужна интерконекција између Хрватске и БиХ, предложени гасни интерконектор Србија-Северна Македонија, развој хидроенергије у Албанији, БиХ, Северној Македонији и Србији”.

Ово показује заинтересованост америчке администрације и отвара могућност интензивне сарадње са државама Западног Балкана и даје предност америчким енергетским компанијама. Све нове околности Србија треба да третира као шансу, али не само као економску и бизнис партију, већ као прилику која трајно и сигурн ствара енергетску диверзификацију, насупрот енергетској зависности од Русије.

Србија је експлицитно наведена као важан партнер САД, а у документу се наводи да САД имају робусне и позитивне односе са свим државама Западног Балкана, “укључујући Србију“.

Чињеница да је у Извештају истакнуто да администрација САД планира да током 2026. одржи дијалоге са Северном Македонијом и Србијом показује да Вашингтон ове две земље третира билатералне партнере као и да не види сарадњу само кроз регионалне формате. Србија може да буде задовољна Извештајем Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану јер Београд више није представљен као „проблем који треба решавати“, већ као држава са којом САД желе структурисан однос и директну комуникацију.

ПИТАЊЕ КОСОВА ОСТАЈЕ АМЕРИЧКИ ПРИОРИТЕТ АЛИ ДА ЛИ СЕ НАЈАВЉУЈЕ ПОНАВЉАЊЕ СЦЕНАРИЈА ИЗ БИХ?

Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану показује да Косово остаје централно политичко питање на Западном Балкану али је приступ Вашингтона сада другачији. У документу се наводи да „САД настављају да подстичу Србију и Косово да напредују у нормализацији односа са циљем трајног споразума прихватљивог за обе стране.“Немогуће је не приметити да се у Извештају не тражи формално признање Косова као независне државе од Србије и хитан споразум о овом питању нити се Србији прети последицама ако не предузме кораке у овом правцу. Раније формулације америчке политике у односу на питање Косова биле су много тврђе. Садашња формулација говори о преговараном споразуму, трајном решењу прихватљивом за обе стране. То може да укаже на будући флексибилнији приступ САД овом питању који више уважава интересе Србије на сличан начин на који је Вашингтон остварио партнерски однос са Бањалуком односно Републиком Српском у Босни и Херцеговини.

Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкан предвиђа се проширење војне сарадње са Србијом. „Администрација ће наставити да проширује безбедносну и одбрамбену сарадњу са Србијом на начине који унапређују интересе САД,“каже се у документу. За Србију је ова порука веома важна јер Београд није члан НАТО. У документу се не говори о “притиску на Србију за чланство у НАТО”, већ о заједничким војним програмима, обуци војног персонала, војној сарадњи и безбедоносним пројектима.

ИЗАЗОВИ И УТИЦАЈИ СА ИСТОКА

У документу се наводи да поред Русије, и Кина шири свој утицај у облику меке моћи, а да Пекинг користи трговину, државне зајмове, пропаганду и партнерства како би повећао свој утицај Извештај веома отворено напада кинески модел улагања у Србији и најављује да су САД спремне да прихвате овај модел како би супроставиле Кини у Србији. Документ наводи да „Кина користи трговину, државне зајмове, мито, пропаганду и партнерства са елитама за повећање утицаја“ као и да „кинеске компаније често нуде ниже цене, а касније се појављују прекорачења трошкова и кашњења.“Овај део извештаја је посебно значајан за Србију где је Кина последњих деценија присутна кроз градњу инфраструктурних пројеката али инвестиције у привреду. Јасно је САД покушавају да понуде алтернативу кинеским инвестицијама. С тим у вези документ индиректно додирује и питање међународних уговора Србије јер наводи да „међувладини споразуми омогућавају америчким компанијама да ефикасније конкуришу за стратешке пројекте.“ На тај начин САД, за разлику од Европске уније, не критикују међудржавне споразуме и посебне законе (леџ специалис). Вашингтон практично прихвата модел да се велики пројекти реализују кроз међудржавне аранжмане, што је модел који Србија већ користи са Кином, Руском федерацијом, Француском, Уједињеним арапским емиратима, Турском, Египтом и Мађарском.

Када је реч о сектуру безбедности и борбе против криминала, у Извештају се Истиче да Америка има циљ да активно ради на сузбијању нарко-картела који долазе са Западног Балкана.

Кјучна порука извештаја се може резимирати на овај начин: „Администрација усмерава ресурсе према активностима које доносе јасне, видљиве користи за америчке интересе, дајући приоритет краткорочним, мерљивим резултатима у односу на неограничену/отворену изградњу институција. Програми комерцијалног ангажмана наглашаваће олакшавање послова, приступ тржишту и реформе инвестиционе климе – активности са директним повратом за америчке компаније”.

ЗАКЉУЧАК

Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балкану показује да америчка политика према региону, па и према Србији, није више доминантно заснована на притиску због политичких питања, већ на покушају да се Србија привуче кроз безбедност, енергетику, трговину и инфраструктурне пројекте, уз истовремено смањење руског и кинеског утицаја. САД су се одлучиле да се за Србију такмиче са Русијом и Кином.

Три кључне поруке за Србију из Извештај Конгресу о политици Сједињених Држава за промовисање регионалне стабилности и просперитета на Западном Балканус у:

⁠Србија постаје важан геополитички билатерални партнер САД за кога Вашингтон има циљ да га преузме од Кине и Русије;
Косово остаје отворено питање, али тон је мање конфронтациони, инсистира се на дијалогу који треба да буде задовољавајући за обе стране;

Фокус САД више није на политици, демократским слободама и људским правима већ на економији, енергетици и безбедности.

Ипесе.рс