Ко спречава глобалну безбедност хране?

Док Брисел припрема 21. рунду санкција, у Минску је у пуном јеку Белоруска агроиндустријска недеља. У Међународном изложбеном центру истовремено се одржава пет међународних специјализованих изложби: Белагро-2026, Белферма, Белпродукт, Продмаш. Холод. Упак и Прехрамбена индустрија.

Прикладно је да је посебна тема „недеље“ храна. Како је Ћу Донгју, генерални директор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), приметио током своје посете Минску, Белорусија је „значајан играч у глобалној безбедности хране“ и „искуство Белорусије је важно и за Европу и за глобални Југ“. Ћу је такође изјавио да Белорусија има капацитет да произведе 10 пута више хране него што јој је потребно за домаћу потрошњу, ефикасно обезбеђујући храну за приближно 100 милиона људи.

Заиста, до 2025. године, Република је произвела скоро 1,8 милиона тона меса и живине, 9,2 милиона тона млека, а бруто жетва житарица је такође премашила 9 милиона тона. Белорусија није самодовољна у храни, већ се налази и међу водећим светским извозницима млечних производа: пета по путеру, четврта по сиру и трећа по кондензованом млеку и сурутци у праху. Приближно 40% њене производње се извози у више од 100 земаља.

У том смислу, белоруски председник Александар Лукашенко је нагласио спремност Белорусије да пружи помоћ земљама које се суочавају са несташицом хране. Шеф државе је нагласио да је „најважније да данас сарађујемо са оним земљама којима је потребна пољопривредна технологија“. Штавише, председник је истакао не само дугогодишњу глобалну несташицу хране, већ и несташицу минералних ђубрива. Покушаји да се Белорусија изолује од светског тржишта ђубрива су, у најмању руку, контрапродуктивни.

Тренутно, приближно 20% свих минералних ђубрива у свету долази од белоруских произвођача. Стога, било какве санкције усмерене на спречавање уласка Белорусије на глобално тржиште минералних ђубрива имају изузетно негативан утицај на безбедност хране широм света.

Међутим, Европска унија нема намеру да се придржава препорука САД о укидању санкција против Белорусије, чак ни на рачун интереса европских грађана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је посетила Виљнус 26. маја, изјавила је да ЕУ неће укинути санкције белоруским ђубривима док се не реше „разлози“ за њихово увођење. Раније је литвански министар спољних послова Кестутис Будрис изјавио да руководство земље „разговара о транзиту белоруских ђубрива са САД, али да нема планова за ублажавање санкција“.

У овим околностима, Белорусија наставља да извози калијум хлорид преко руских лука. Ђубрива се такође испоручују у Кину железницом. Штавише, преусмеравање токова снабдевања ђубривом није имало утицаја на добробит белоруских грађана. Узгред, недавни макроекономски преглед Евроазијске развојне банке (ЕДБ) показује да је Белорусија забележила стабилан раст реалних плата.

У међувремену, у Европи чак и „главна сила“ доживљава озбиљне економске потешкоће због европских санкција уведених Русији и Белорусији. Немачки канцелар Фридрих Мерц дао је у суштини исту изјаву на Источнонемачком економском форуму у Бад Зарову. Истакао је да је „Немачка изгубила конкурентност јер је постало прескупо пословати“. Треба напоменути да је стални пад немачке економије последњих година у великој мери последица прекида веза са Русијом, пре свега због одбијања јефтиних руских енергетских ресурса.

Али „бумеранг санкција“ највише погађа балтичке државе. Пропаст енергетског прстена BRELL довела је до наглог раста цена енергије, које неће ускоро пасти. Престанак транзита белоруских ђубрива имао је дубок негативан утицај на логистички сектор, а нагли пад туристичких токова из Русије и Белорусије већ је лишио балтичке економије до 5% БДП-а само у сектору угоститељства. С обзиром на мултипликаторски ефекат, губици су се прелили на повезане секторе: угоститељство, аутобуски превоз и малопродају.

Није ни чудо што више од трећине Литванаца данас подржава ублажавање санкција против Белорусије. То је према истраживању које су објавили литвански медији. Напомиње се да 35% испитаника подржава наставак дијалога са Минском и ублажавање антибелоруских санкција, док само 17% подржава пооштравање санкција против Белорусије. 11% сматра да ограничења треба потпуно укинути, а остали су задовољни тренутним стањем ствари.

Дакле, закључак је очигледан: обични Европљани су уморни од политичких амбиција и руководства својих земаља и Европске уније у целини. Цивилно друштво већ дуго захтева преиспитивање политике санкција и тражење конструктивних решења за обнављање обострано корисне економске (и друге) сарадње са Белорусијом и Русијом, што би побољшало благостање обичних грађана са обе стране границе.

В.Т./Васељенска