ТРИ БОДА У ГОСТИМА: Вучић у Тивту преузео иницијативу и променио политички наратив

Политика је често игра перцепције. Није увек пресудно шта се заиста догодило, већ ко ће први наметнути тумачење догађаја.

Управо због тога је последњих дана у Црној Гори створен готово јединствен медијски наратив према којем је Србија наводно водила неку врсту хибридног рата против Црне Горе, мешала се у унутрашње процесе и представљала претњу стабилности државе.

Тај наратив је данима пажљиво грађен кроз медијске наступе, политичке изјаве и коментаре појединих аналитичара. Циљ је био једноставан – створити утисак да је кључни проблем Црне Горе поново Београд и да се готово сви унутрашњи политички проблеми могу објаснити спољним утицајем Србије.

А онда је у Тиват дошао Александар Вучић.

И за мање од једног сата комплетна конструкција почела је да се урушава.

Оно што је било посебно занимљиво јесте чињеница да Вучић није наступио дефанзивно. Није покушавао да се правда. Није објашњавао да Србија никоме не прети. Није улазио у бескрајне полемике са политичким противницима.

Напротив.

Одлучио је да промени терен на којем се води политичка утакмица.

Уместо да одговара на оптужбе, почео је да поставља питања.

Уместо да објашњава Србију, почео је да говори о чињеницама.

Уместо да прича о наводном хибридном рату, отворио је теме које поједини политички центри моћи несу желели да буду отворене.

И управо ту се догодио кључни политички преокрет.

ПРИЧА КОЈУ НИКО НИЈЕ ЖЕЛИО ДА ЧУЈЕ

Посебну пажњу изазвала је његова тврдња да су поједини људи из Црне Горе активно учествовали у догађајима и политичким акцијама усмереним према Србији, укључујући и покушаје дестабилизације током протеста и окупљања у Београду.

Тиме је Вучић потпуно окренуо перспективу.

Јер ако је тачно да су поједини политички и безбедносни кругови из Црне Горе имали активну улогу у догађајима у Србији, онда се поставља питање ко се заправо мешао у чије унутрашње ствари.

Годинама смо слушали оптужбе о наводном утицају Београда на Подгорицу.

Први пут је са највишег места стигла тврдња да је процес можда ишао и у супротном смеру.

И то није речено у Београду.

То није саопштено из Србије.

То је изговорено усред Црне Горе.

Због тога је политичка тежина те изјаве много већа него што се на први поглед чини.

КАВАЧКИ КЛАН КАО ПОЛИТИЧКА ТЕМА

Још занимљивији био је део који се односио на организовани криминал.

Годинама се у региону покушава створити утисак да је криминални проблем Балкана првенствено везан за Србију.

Међутим, чињенице су неумољиве.

И шкаљарски и кавачки клан настали су у Црној Гори.

Њихови корени несу у Београду.

Њихови корени нису у Новом Саду.

Њихови корени су у Котору.

Њихово настајање везано је за период у којем је Црна Гора била под пуном контролом ДПС-а и безбедносних структура које су тада управљале државом.

Када је Вучић у Тивту отворио то питање, заправо је урадио нешто што многи нису очекивали.

Вратио је фокус на суштину.

А суштина је да организовани криминал није настао као последица политике Србије, већ као последица вишедеценијских слабости система у самој Црној Гори.

РАЗБИЈАЊЕ НАРАТИВА

Највећи политички успех Вучићевог наступа није био у појединачним порукама.

Био је у промени политичког оквира.

До јуче се говорило о Србији као проблему.

После Тивта ће се говорити о одговорности појединих структура у Црној Гори.

До јуче се причало о наводном хибридном рату.

После Тивта почеће се говорити о организованом криминалу.

До јуче је фокус био на оптужбама према Београду.

После Тивта фокус ће се вратити на питања која се тичу саме Црне Горе.

То је разлог због којег је његов наступ изазвао толико пажње.

Не зато што је рекао нешто спектакуларно.

Већ зато што је променио тему.

А у политици је често важније променити тему него добити расправу.

ТРИ БОДА У ГОСТИМА

У спортском жаргону постоји израз „узети три бода у гостима“.

То је тренутак када победите на терену на којем вам нико није давао велике шансе.

У политичком смислу, управо се то догодило у Тивту.

Вучић није наступао пред својом публиком.

Није говорио у Београду.

Није имао домаћи терен.

Говорио је у Црној Гори, пред медијима и политичком јавношћу која му често није наклоњена.

Ипак, уместо да одговара на унапријед постављене оптужбе, успео је да наметне своје теме и своје питање.

Због тога ће се политички ефекти његовог наступа мерити тек наредних дана.

Али једна ствар је већ сада очигледна.

Прича о наводном хибридном рату која је данима доминирала делом јавности након Тивта више не изгледа исто.

А када политичар успе да промени доминантни наратив на терену који није његов, онда је остварио оно што је у политици најтеже.

Преузео је иницијативу.

А онај ко преузме иницијативу, најчешће одређује и ток утакмице.

(borba.me)