Ђилас би да окупи проевропски блок и студенте под истим барјаком: Позива се на нови план Мерца и Макрона

Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас најавио је формирање ширег проевропског блока за наредне изборе, у који би, поред странака попут СРЦЕ, ПСГ-а, НПС-а и Еколошког устанка, били укључени и различити покрети, али и студенти.

У изјави за Н1, Ђилас је поручио да је „Правац Европа“ главна тачка програма будућег окупљања, истичући да су разговори са другим проевропским странкама већ у току.

Посебно је подржао нови француско-немачки предлог који су покренули Фридрих Мерц и Емануел Макрон, а који подразумева постепено укључивање земаља кандидата у европске механизме и фондове и пре пуноправног чланства у Европској унији.

Иако присталице овог модела тврде да би он убрзао европске интеграције региона, критичари упозоравају да се земљама Западног Балкана нуди приступ појединим европским погодностима без јасне гаранције када би заиста могле постати пуноправне чланице Европске уније.

Управо тај модел Ђилас је издвојио као један од кључних политичких праваца будућег окупљања.

Међутим, највећу пажњу привукла је његова порука о студентима.

„Наша врата су увек отворена, увек смо спремни на сарадњу“, поручио је лидер ССП-а говорећи о студентској листи и свима који су против актуелне власти.

Тако су се у истој политичкој формули коју представља Ђилас нашли проевропске странке, грађански покрети, подршка новом француско-немачком концепту интеграције у ЕУ и студенти.

Као заједнички именитељ тог окупљања не намеће се само европска агенда, већ и настојање да се формира што шири фронт против актуелне власти.

Ђилас је истовремено оштро критиковао председника Србије Александра Вучића, тврдећи да власт само декларативно говори о европском путу земље.

„Једном Шешељев радикал, увек Шешељев радикал“, поручио је лидер ССП-а.

Под заставом „Правца Европа“, у исти политички оквир смештају се проевропске странке, грађански покрети и студенти, уз подршку француско-немачком плану који се представља као нови пут ка Европској унији, иако остаје отворено питање шта Србија тим моделом конкретно добија, осим нових обећања о европској будућности. Тако се наставља окупљање актера који годинама делују на сличној политичкој линији, док се као најчвршћи кохезиони фактор читавог блока све јасније намеће заједнички политички антагонизам према актуелној власти, а не јасно дефинисан заједнички програм.