МАЈИЋ НАПАД СТАВИО ПОД НАВОДНИКЕ! Батине нису насиље ако их добије „погрешан” новинар?
Замислите ситуацију у којој неки блокадерски новинар на конференцији за новинаре поставља питање неком српском политичару из владајуће коалиције, а политичар незадовољан питањем да знак обезбеђењу које новинара насилно избацује из сале, а затим иза затворених врата, разбије му главу и само се удаљи. Сутрадан, домаћи медији о томе извештавају као о провокацији опозиције и сви се слажу како је „новинар добио шта је заслужио“.
То је толико тешко замислити, ипак оваква сцена, само са замењеним улогама, десила се на трибини Прогласа у Офенбаху код Франкфурта. Дугогодишњи новинар „Франкфуртских вести” Зоран Вицеларевић доживео је физички напад, чупање за косу, ударце у главу и насилно избацивање из сале. Његов грех био је то што је узео микрофон и поставио логично, суштинско питање упућено организаторима трибине, блокадерима скривеним иза имена „Проглас“ илити „студентска листа“,а које би требало да занима сваког Србина на свету: „Који је ваш програм и зашто би ико гласао за вас?”
Међутим, оно што је уследило након физичког насиља у сали отворило је далеко опаснију пандорину кутију, фестивал релативизације, замене теза и потпуног обртања логике од стране оних који се јавно заклињу у демократију, европске вредности и слободу медија.
Најиластрутивнији пример како се очигледно физичко насиље претвара у политички конструкт приказао је један од оснивача ПроГласа и организатор блокада у Србији, судија Миша Мајић. Реагујући на критике у јавности, Мајић је на друштвеним мрежама написао:
„И безидејност и бесконачно понављање оваквих “инцидената” сведоче о бесперспективности српског друштва са овом и оваквом политичком елитом.”
Стављањем физичког напада под наводнике, Мајић је избрисао стварност и јавности послао поруку да батине нису битне, када долазе са њихове стране, и да насиље није насиље, већ лекција коју ће добити свако ко се усуди да постави питање на које они немају одговор, што је у неку руку и одговор на питање, односно да је програм блокадера – насиље.
Уследило је и званично саопштење „ПроГласа” које је до краја изврнуло логику и здрав разум. Уместо безрезервне осуде свог обезбеђења и заштите новинара, организатори су скуп прогласили великим успехом и фестивалом дијалога, док су пребијање новинара подвели под „унапред режирану представу” и „диверзију режима”. По овој изврнутој матрици, за насиље у сали није крив онај ко је затегао песницу и кога је „ПроГлас” платио да чува ред, већ власт која је наводно послала провокатора.
Софија Марић / Васељенска
