Пицула би да бира власт у Србији: Ултиматум Београду и претње ускраћивањем европског новца
Фото: Принтскрин
Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула у укључењу за Н1 наставио је са критикама на рачун Србије и њеног руководства, истовремено најављујући нове притиске кроз условљавање европским фондовима и коментарисање унутрашњих политичких процеса у земљи.
Говорећи о европском путу Србије, Пицула је навео да су власти у Београду добиле рок од шест месеци да испуне услове који би довели до деблокаде средстава из Плана раста Европске уније.
Према његовим речима, Србија има своје место у Европској унији, али не онако како то, како је навео, представљају провладини медији. Он је оценио да се председник Александар Вучић налази у далеко тежој позицији него што то жели да прикаже јавности и додао да су сусрети српског председника са европским званичницима у Тивту у домаћим медијима представљени улепшано.
Пицула је поручио да Србија не може да напредује ка Европској унији „у овим околностима и са оваквом влашћу“, уз оцену да у Бриселу неће бити „гледања кроз прсте“.
„Власт која већ четири године није отворила ниједно преговарачко поглавље послала је јасан сигнал да нема намеру да озбиљно усваја демократске стандарде неопходне за напредак ка Европској унији“, навео је Пицула.
Он је додао да ће наредних шест месеци бити период у којем ће Србија морати да покаже колико озбиљно жели да испуни преузете обавезе, истичући да не очекује лако постизање договора и дијалога.
Посебну пажњу изазвале су његове оцене о предстојећим изборима у Србији. Пицула је поручио да Србија улази у период у којем ће политичке разлике постати још израженије и да ће избори бити изузетно важни јер, како је рекао, власт настоји да опстане у тренутку када трпи снажан притисак оних који желе њену смену.
Према његовим речима, управо би изборна кампања могла додатно да продуби политичке поделе у Србији, јер ће, како тврди, власт настојати да сачува своју позицију, док ће опозиција инсистирати на разликама у односу на актуелну власт.
Осврћући се на односе Србије и Европске уније, Пицула је оценио да се праве поруке европских лидера не чују на конференцијама за медије, већ иза затворених врата, додајући да је уверен да председник Вучић од европских званичника добија далеко оштрије поруке него што се може чути у јавности.
Он је такође критиковао спољнополитички курс Србије, наводећи да односи са Русијом и Кином, као и специфична позиција Београда у актуелним геополитичким околностима, не доприносе напретку ка чланству у Европској унији.
Пицула је поручио да земље кандидати не могу дугорочно да „седе на више столица“, наглашавајући да је усклађивање са спољном и безбедносном политиком Европске уније један од кључних услова за напредак у процесу приступања.
Посебно је истакао да је уверен да су председнику Србије током разговора са европским званичницима пренете поруке које му се, како је навео, вероватно нису допале, те да Брисел пажљиво прати даље потезе власти у Београду.
Пицулине изјаве потврђују да се европски фондови све отвореније користе као средство политичког условљавања. Уз критике власти, коментарисање избора и захтеве да Србија мења свој спољнополитички курс, све је очигледније настојање да се Београд удаљи од политике вођења уравнотежених односа са Русијом, Кином и другим партнерима. Таква реторика отвара питање да ли је циљ европских интеграција сарадња са Србијом или обликовање њене унутрашње и спољне политике према интересима Брисела.
1) Фондови за ПРИСТУП ЕУ не би требало да се тако зову. Треба да се називају „Фондови за КОРУПЦИЈУ“.
Огромна количина новца из тог „фонда за корупцију“ употребљена је за плаћање „пројеката“. Познато је да је начин додељивања пара из фонда – некоме или некој НВО – на основу њиховог „пројекта“ – што је глупљи пројект, то су веће накнаде за израду пројекта. Тако опране паре је онда лако преселити у џепове паметних превараната. Србија од тих пара нема никакву корист. Тако, када би Пицулић ускратио „Србији“ паре из тог фонда, он би највише наштетио својим савезницима Пете колоне, осиромашио би их и они би изгубили вољу за Обојеном револуцијом.
2) Интересантно да нико од аналитичара није повезао ове „демонстрације“ у Албанији са демонстрацијама око генералштаба у Србији. Заједнички параметар је што се у оба случаја ради о Трампу, а противници су очигледно Сорошоиди и Климати. Ако неко пажљиво прочита ову моју задњу реченицу, и крене да посматра у том правцу, без много интелектуалног напора може да изведе добре закључке. Ако пратите догађаје, онда ми противници Сорошоида и Климата не можемо изградити ниједан објект у Србији а да се на њих не обруши нека климатска љига Ћута и комп. као што је у Србији случај са великим бројем грађевинских објеката: Мост у Новом Саду, демонтажа оног ругла од моста Принц Еуген у Београду, Београд на води, Видиковац Каблар, Заштита обале Саве у Београду, Генералштаб, …..
Не треба заборавити ни Климате Сорошоидне Европске Уније, чији је Централни Комитет у Албанији послао упозорење да не узнемиравају шиптарске дропље и чапље, у циљу климатских промена, зато траже да раскину Уговор са Кушнером.
3) На демонстрацијама у Албанији приметио сам да све пароле гласе „ми Шиптари патриоте“, ниједна није написана као „ми Албанци патриоте“. Значи, по рахметли Муамеру Зукорлићу, албанци су вређали сами себе називајући се „Шиптар“.