Н1 релативизовао претње Вучићу и тужиоцу, своје третирао као чињеницу

Александар Вучић
Портал Н1 је у размаку од нешто више од сат времена објавио две вести о претњама, али их је насловно третирао различито.
Када су претње, према саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, упућене председнику Србије Александру Вучићу и главном јавном тужиоцу ВЈТ Ненаду Стефановићу, Н1 је у наслов ставио реч „наводно”.
Вест је објављена у 15.50 под насловом: „На мејл ВЈТ наводно стигле претње Вучићу и тужиоцу Стефановићу”.
У тексту се наводи да је Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала ВЈТ у Београду саопштило да је дало налог полицији за хитну идентификацију и процесуирање лица које је на мејл управе тужилаштва послало више порука са претњама председнику Републике, главном јавном тужиоцу ВЈТ у Београду и двојици власника медија.
Међутим, када је исти портал у 17.11 објавио текст о претњи упућеној редакцији Н1, реч „наводно” није употребљена.
Тај текст је насловљен: „Још једна претња стигла редакцији Н1: У коментару на вест најгнусније увреде”.
Разлика је очигледна. Информација која долази из тужилаштва, и односи се на претње председнику државе и главном јавном тужиоцу, у наслову је релативизована. Информација која се односи на саму редакцију Н1 представљена је као неспорна.
У првом случају извор је државни орган који је саопштио да је полицији наложено хитно поступање. У другом случају извор је сама редакција која пише да је претња стигла у коментару на порталу.
Таква употреба једне речи мења смисао вести. „Наводно” у наслову читаоцу сугерише сумњу или резерву. Када се та резерва примењује на претње Вучићу и тужиоцу, а изоставља у случају Н1, отвара се питање да ли је реч о новинарском опрезу или о уређивачком аршину који зависи од тога ко је мета претњи.
У оба случаја реч је о претњама које морају бити предмет надлежних органа. Разлика је у томе што је Н1 сопствену угроженост насловно третирао као чињеницу, док је претње председнику Србије и тужиоцу означио као „наводне”.
Политика
