Тим Џуда раскринкао наводе о „Сарајево сафарију“: За такво нешто никада нисам чуо

Један од најпознатијих британских новинара и дугогодишњих познавалаца Балкана Тим Џуда одбацио је наводе о такозваном „Сарајево сафарију“, поручивши да никада није чуо за организоване доласке странаца који су плаћали да пуцају на цивиле током опсаде Сарајева.

Последњих месеци регионални и светски медији интензивно су извештавали о тврдњама да су током рата у Босни и Херцеговини богати странци, углавном из западноевропских земаља, наводно долазили на српске положаје изнад Сарајева како би новцем плаћали могућност да гађају цивиле снајперима.

Међутим, Џуда, који је деведесетих година извештавао са простора бивше Југославије за „Тајмс“ и „Економист“, тврди да за такве наводе никада није чуо, иако је као ратни извештач био непосредно упознат са приликама на терену.

„Не могу да искључим да је могло бити неколико изолованих случајева људи који су долазили због тога, иако за то никад нисам чуо, али нетачна је идеја да их је било много и то организовано, а да ниједан новинар, хуманитарац или особље УН то никада нису поменули“, навео је Џуда.

Његове ставове пренео је Михаел Мартенс, дугогодишњи извештач листа „Frankfurter Allgemeine Zeitung“, који годинама прати простор бивше Југославије. Мартенс је указао да се бројни новинари који добро познају регион никада нису озбиљно бавили овом темом јер нису видели уверљиве доказе који би потврдили тврдње о организованом „Сарајево сафарију“.

Џуда је додао да је о целој причи разговарао са људима којима верује, укључујући истраживаче ратних злочина и новинаре који се деценијама баве Балканом, те да ни они не сматрају да постоје озбиљни докази који би потврдили причу каква се данас пласира у јавности.

Посебно је указао на бројне нелогичности које прате читав наратив, наглашавајући да поједине тврдње могу да прихвате само људи који не познају стварне околности тог времена.

Додатну тежину Џудиним оценама даје и недавно писање агенције Ројтерс, која је објавила да тужилаштво у Милану тренутно не располаже доказима на основу којих би могло да затражи покретање поступка против осумњичених у овом случају.

Занимљиво је и да је немачки недељник „Шпигел“ накнадно кориговао текст у којем је председник Србије Александар Вучић био доведен у везу са причом о „Сарајево сафарију“, након чега је објављена измењена верзија чланка са додатним појашњењима и Вучићевим ставом о целој афери.

Управо зато је јасно да је циљ читаве афере од почетка био стварање политички употребљиве приче, у коју је покушано да се увуче и Србија, односно председник Александар Вучић. Џудин деманти зато не руши само једну спорну тврдњу, већ читаву конструкцију на којој је прича о „Сарајево сафарију“ годинама грађена. Изостанак доказа и накнадне корекције текстова у појединим западним медијима показали су да је сензација претходила чињеницама, а политички циљ истини. То је уједно и највећи пораз наратива који је требало да послужи као још једна оптужница против Србије.