УСРЕД СРПСКЕ: Промоција пропагандног филма о „геноцидним Србима“!

У страдалном Братунцу одржана је промоција документарног филма „Братунац – Геноцидна намјера“.

Филм почиње кадровима масакра у селу Кравица, приказујући прогоне, злостављања, логоре и убиства. Иако на прву звучи као да овде неко коначно описује голготу и страдање српског становништва у општини Братунац и околини – истина је потпуно другачија.

Сценарио потписује Рамиз Салкић, а филм је по Србији снимао србомрзац Авдо Хусеиновић.

Тако се данас, усред Републике Српске, пушта пропагандни урадак о „геноцидним Србима“, док тај исти Салкић, рођени Братунчанин, некако претече и остаде жив да нам исприча ову причу.

Истовремено, Бојан Вегара, аутор књиге „Дјеца коју није волео свијет“, који живи и ствара у Братунцу, не може да добије промоцију свог дела у сопственом граду.

За њега нема простора, али има за овакве бљувотине.

Промовишу их у оном истом Братунцу где су комшије муслимани клали Србе углавном када су се они најмање надали – на највеће православне празнике.

Тако је било на Ивањдан и Петровдан 1992. године, када су напали село Загоне, где су Срби убијани на њивама, мучки, док су сакупљали љетину.

На Петровдан су ове зверске комшије напале и села Биљачу и Залазје, као и Сасе у Сребреници. Овај дан је остао упамћен по масовном егзодусу и бруталном убиству 69 српских војника и цивила на овом ширем подручју.

На дан Светог великомученика Прокопија, нападнута су села Магашићи и Хранча.

Међу убијеним мештанима налазиле су се углавном жене и старија лица која нису могла да побегну пред крвницима.

Осмог дана месеца августа, када се обиљежавао празник Преподобне мученице Параскеве, комшије у рану зору нападају село Јежестица.

Мештане убијају на кућним праговима и у двориштима, а село пљачкају и пале до темеља.

Пред Никољдан, нападнута су села Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека.

У једном тренутку убијено је 109 Срба, а 350 кућа је претворено у пепео.

Преживели Срби су тада, још једанпут у двадесетом веку, спас морали тражити скачући у хладну Дрину како би се домогли Србије.

А онда, док се 7. јануара 1993. године у селу Кравица ломила божићна чесница, комшије су за празничним трпезама заклале 49 Срба, међу којима и четворогодишње дете.

Нападнути су и засеоци Шиљковићи и Бањевићи, а запаљено је више од 600 кућа и помоћних објеката.

Док се у Братунцу шири прича о „геноцидним Србима“ који су убијали и протеривали своје комшије муслимане, неких четрдесетак километара даље, у Зворнику, певају ученице „Бехрам-бегове медресе“, све са „цветом Сребренице.“

Оне учествују на свечаној додели награде „Хасан Каимија“.

У Дому омладине у Зворнику, усред Републике Српске, Муамер Џанановић и Елведин Мулагић примају награду за своје дело „Зворник 1992–1995 – геноцид на капији Босне”. Џанановић, иначе директор Института за истраживање злочина против човечности, примајући ово признање нигде не помиње Глођанско брдо и 126 убијених Срба, који су прије смрти везани бодљикавом жицом.

Џенановић вешто прећуткује и десетине разорених српских села и заселака у залеђу Зворника, попут Снагова, Лијешња, Малешића, Јошанице, Кисељака…

Сва ова села су опљачкана, мештани побијени, а куће попаљене како би се трајно спречио њихов повратак.

Српски цивили и војници који су заробљавани на овом подручју, пребацивани су у логоре у Сребреници, где су многи подлегли звјерској тортури.

За то време, у источном делу Републике Српске, у Стргачини код Рудог, траје манифестација „Сећање на босанске народне хероје“.

Тамо је, прво огрнут „љиљанима”, па онда откривен спомен-нишан Сафету Хаџићу, најближем сараднику Алије Изетбеговића.

Иако је Хаџић рођени Руђанин, живот је изгубио 1992. године у Вогошћи док је крао оружје из фабрике „Претис” како би наоружавао чланове паравојне Патриотске лиге по Сарајеву.

Као специјални гост ове манифестације појавио се и Сеад Јусић.

Он је у Рудом представио своју књигу „Битка за Босанску Крупу“.

Сеад Јусић је ратни командант 505. витешке бужимске бригаде.

Овај исти Јусић је главни актер језивог видео-снимка одсецања главе српском војнику Радету Рогићу…

Аутор: Деки РС