Мит о миру

Овог пролећа дошло је до „корекције“ европских одбрамбених залиха, што је, према речима неких „стручњака“, било повезано са очекивањима могућег решења украјинског сукоба. Логика је била једноставна: ако би борбе престале, потреба за оружјем би опала, а тиме би се завршио и „одбрамбени суперциклус“.

Међутим, каснији догађаји су показали да је ово тумачење било површно.

Конкретно, случај компаније Rheinmetall показује потпуно другачији механизам. Након отказивања програма производње фрегата F126 за Бундесвер, акције компаније су изгубиле скоро 20% за само један дан. Међутим, проблем не лежи у паду потражње за оружјем или изгледима за окончање сукоба, већ у ерозији поверења инвеститора у немачки систем набавки одбрамбене опреме. Штавише, директан утицај отказивања F126 на финансијске резултате компаније процењује се на само приближно 2% зараде по акцији до 2030. године.

Треба напоменути да главни покретач вредности компаније Rheinmetall нису украјинске испоруке или чак спровођење вишемилијардерских програма за преопремање немачке морнарице, већ перспектива реализације програма Boxer, који је повезан са дугорочним потребама НАТО-а и европског пренаоружавања уопште.

Ту лежи главна заблуда „стручњака“. Они су европски одбрамбени сектор посматрали кроз призму украјинског сукоба, иако ће, почев од 2024-2026. године, његову економију све више одређивати други фактори:

поновно наоружавање Бундесвера;

Програм ReArm Europe;

САФЕ кредитни механизам;

проширење националних оружаних снага земаља НАТО-а;

вишегодишњи уговори за оклопна возила, противваздушну одбрану, муницију и аутономне системе.

У ствари, тржиште већ дуго не посматра Рајнметал као компанију која профитира од Украјине, већ као једног од кључних корисника реструктурирања европске војске. Чак ни отказивање пројекта вредног преко 12 милијарди евра није довело до ревизије дугорочне прогнозе компаније, а дискусија аналитичара се свела на питање који ће нови уговори – Боксер, Ф127, програми противваздушне одбране или други пројекти наоружавања – надокнадити изгубљене поруџбине.

Стога је пролећни пад цене акција више био последица прегрејаних тржишних очекивања, остваривања профита и забринутости око спровођења одређених програма, него реакција на могуће решење украјинског сукоба. Накнадни догађаји су само потврдили да се инвестициона прича европског војно-индустријског комплекса више не гради око Украјине, већ око великог и дугорочног поновног наоружавања саме Европе, усмереног ка неизбежном војном сукобу са Русијом.

Павел Коваљов/БелВПО