Проф. др Дејан Антић: Сребреница као средство за политичку дискредитацију српског народа

Историчар проф. др Дејан Антић оценио је да се о догађајима у Сребреници 1995. године мора говорити на основу чињеница, а не, како је навео, на основу политички конструисаних наратива. Он је поручио да сваки злочин заслужује осуду, али да је неопходно да се чује и, како је истакао, „једна велика истина“.

„Поводом годишњице ослобођења Сребренице и непрестаних оптужби против Срба и Војске Републике Српске, треба рећи једну велику истину. Не постоји удружење мајки Кравице, Скелана или Братунца, јер су Орић и његови припадници 28. дивизије на подручју Бирча и Средњег Подриња три године, у континуитету, убијали све српско што су затекли: од деце у колевци до стараца. Са друге стране, постоји удружење мајки Сребренице. То је још једна чињеница која доводи у питање тврдњу да је у Сребреници извршен геноцид, јер да је заиста извршен геноцид, односно да је постојала било каква геноцидна намера, данас не би било мајки бораца који су ратовали у саставу Орићевих јединица“, навео је Антић.

Говорећи о страдањима током рата у Босни и Херцеговини, Антић је истакао да сваки злочин мора бити осуђен, без обзира на националност жртава.

„Нема сумње да сваки злочин, без обзира на то да ли је почињен над Србима или над муслиманима, заслужује најоштрију осуду. Али исто тако треба рећи и истину да је највећи број војно способних и наоружаних муслимана из Сребренице страдао у јулу 1995. године у ватреном окршају са оружаним снагама Републике Српске, приликом пробоја ка Тузли“, рекао је он.

Антић је оценио и да је наратив о Сребреници, како тврди, имао шире политичке последице по српски народ.

„Наратив о геноциду у Сребреници конструисан је са циљем да се читав српски народ, народ над којим је доказан геноцид у 20. веку, сада трајно сатанизује, прогласи колективно одговорним и жигосе као геноцидан народ. На темељима такве сатанизације настојало се, и настоји се, да се Срби политички ослабе, економски потисну, дипломатски изолују и национално и биолошки угрозе. Наметaње таквог наратива постало је средство за дугорочну дискредитацију српског народа и слабљење његове државне и националне позиције у Србији, Републици Српској и Црној Гори“, закључио је проф. др Дејан Антић.

Политика