Још се трага за убијеним крајишким Србима: Кад ће казна стићи до хрватских злочинаца из „Олује“

У злочиначкој хрватској операцији „Олуја“ убијено је десеторо деце и чак 566 жена, што представља посебан црни рекорд грађанског рата на просторима бивше Југославије. До данас се на евиденцији несталих води још 612 лица, 32 одсто, међу којима је 76 одсто цивила и 238 жена, чија судбина није расветљена

Ни три деценије након егзодуса више од 220.000 крајишких Срба у хрватској војној акцији „Олуја“ нема правде за 1.904 погинула и нестала, нити одговорности за почињене злочине, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“.

У „Веритасу“ истичу да је изостанак суштинске правде, отворио врата радикалном ревизионизму и промоцији неофашизма у Хрватској, на шта ЕУ и даље реагује млако и са недопустивим закашњењем. Поводом предстојећег обележавања 31 године од злочиначке акције „Олуја“, „Веритас“ напомиње да су већина убијених у овој акцији били цивили и жене, те указује и на изостанак међународне правде и хрватско селективно правосуђе.

Подсећа се да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, извршиле агресију на зоне под заштитом УН – Северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију.

„Напад је извршен иако су дан раније представници Републике Српске Крајине у Женеви прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба. Против 30.000 крајишких војника, агресор је ангажовао снаге које су премашиле укупан број становника САО Крајине, сломивши отпор у изразито неравноправној борби за свега неколико дана. Страдали су немоћни људи који нису могли напустити вековна огњишта, као и они у избегличким колонама ка Уни и дубоко на територији Републике Српске“, наводи се у саопштењу „Веритаса“.

Међу жртвама је чак 1.250 цивила, 65 одсто, од којих су три четвртине биле старије од 60 година.

„У овој операцији убијено је десеторо деце и чак 566 жена, 30 одсто, што представља посебан црни рекорд грађанског рата на просторима бивше Југославије. До данас се на евиденцији несталих води још 612 лица, 32 одсто, међу којима је 76 одсто цивила и 238 жена, чија судбина ни након три деценије није расветљена“, подсећа се.

Иако је Међународни суд правде у пресуди из 2015. године „Олују“ недвосмислено оквалификовао као акцију етничког чишћења са циљем уклањања српске већине, правосудни систем је, како се оцењује у саопштењу, потпуно затајио.

„Жалбено веће Хашког трибунала је под политичким притисцима ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, преиначивши првостепену једногласну пресуду о удруженом злочиначком подухвату. За ратне злочине над Србима, хрватски судови су правоснажно осудили само две особе и то Божу Бачелића и Рајка Кричковића, док су истовремено преживели крајишки војници масовно осуђивани на дугогодишње робије, а хиљаде немоћних цивила интернирани у логоре“, указује се.

Значајан заокрет у борби за правду догодио се пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, додаје се, где се води поступак против четворице високих хрватских официра и пилота због свирепог ракетирања избегличке колоне 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести.

„Упркос дугогодишњим административним опструкцијама и одбијању званичног Загреба да призна оптужницу, донета је правоснажна одлука да се оптуженима суди у одсуству, а након десетак одржаних рочишта и саслушања више десетина сведока, наредни главни претрес у овом историјском процесу заказан је за 25. септембар ове године“, истичу из „Веритаса“.

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године, биће обележен у Мркоњић Граду 4. августа. Обележавање организују заједнички владе Републике Српске и Србије.

рт