Сплитски логор Лора – 10. круг пакла где су Хрвати

Логор Лора у Сплиту остао је забележен као једно од најозглашенијих места страдања и мучилишта током ратних сукоба 1990-их година на простору бивше Југославије.

Оснивање и локација

Логор је основан почетком јануара 1992. године у северном делу Сплита, у просторијама некадашњег Војно-истражног центра Југословенске народне армије (ЈНА), у непосредној близини јадранске обале. Након повлачења јединица ЈНА — у складу са споразумом Владе Републике Хрватске и Генералштаба ЈНА од 25. новембра 1991. године — контролу над објектом преузеле су јединице 72. батаљона Војне полиције Збора народне гарде (ЗНГ).

Затвореници и услови у логору

Кроз логор Лора је, према евиденцији и сведочењима, прошло више од 1.000 затвореника — српских цивила и војника с подручја Далмације, Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Црне Горе и Србије. Међу утамниченима је било и жена које су биле изложене систематичном злостављању.

Преживели логораши сведочили су о више од 130 различитих метода физичког и психичког мучења. Најтеже тортуре одвијале су се у такозваном „Блоку Ц”, делу логора који је био потпуно изолован и у који представницима Међународног црвеног крста никада није био дозвољен улаз. Убијени затвореници су често тајно одвожени и сахрањивани на непознатим локацијама како би се прикрили трагови злочина.

Логор је континуирано радио више од пет и по година, а коначно је расформиран тек у августу 1997. године — скоро две године након потписивања Дејтонског мировног споразума.

Однос надлежних и судски процеси

Иако су агенти Службе заштире уставног поретка (СЗУП) и други државни органи били упознати са дешавањима унутар зидина Лоре, годинама ништа није предузето да се мучилиште затвори или побољша статус заточеника.

Прве званичне истраже и оптужнице покренуте су тек у септембру 2001. године. Пред Жупанијским судом у Сплиту 10. јуна 2002. године започело је суђење у процесима познатим као „Лора 1” и „Лора 2”. Ови поступци су годинама праћени оптужбама жртава и породица да су суђења била опструисана, с обзиром на то да је Врховни суд Хрватске више пута враћао предмете на почетак, а изречене казне су често оцењиване као неадекватне у односу на размере почињених злочина.

Злочини над Србима