Ибрахимовић, Ђељошај и ми!

И прошле године смо, након неколико година паузе, послали представника на обиљежање Олује!

То је Ибрахимовићева спољна политика; његова и Ранка Кривокапића, а Спајић је трпи само да уђемо у ЕУ.

Коначно једна добра изјава предсједника државе Милатовића на ову тему.

Проблем је, међутим, што „касно Јанко на Косово стиже“, а Марко није ни кретао.

Ибрахимовић у међувремену учи енглески језик, а Владу доживљава као поседак са јаранима – њему највише одговарају viber сједнице и доконлук. На исти начин ће завршити и преговоре са Хрватском око спорних питања; живи били па видјели.

И, да; сви ће наставити свој посао само ће се Срби међусобно исклати око тога ко је крив? А криви су они што су нас бомбардовали, они који су испланирали Олују, они што су отели Косово, они пут којих хрлимо и не питамо за цијену.

Србима није боље од када је ДНП изашла из Владе, неће бити боље ни када изађе НСД. Лично, и заједно са људима из Уједињене, борио сам се да буду дио Владе, и то на властиту штету, јер је испостављен план да у њој будем само ја, а они са ДПС-ом опозиција.

Године су ме научиле да не треба бити халапљив, да је стрпљење врлина и да се често мора заборавити политичка омраза.

И, не заборавимо!

ДПС -у је више стало до политичке и опште штете српском народу него до политичке користи за себе и оне које представљају.

Знам, драги пријатељи, да се многима неће допасти недостатак мач-језика, али док год постоји и зрно наде за сјутра на нама је да га сачувамо.

Ако нисмо спремни да видимо очигледно сјетимо се како то ради Ник Ђељошај, рецимо. Био са ДПС-ом или са ПЕС-ом, са Црногорцима или са Србима, Ђељошај зна да је Улцињ албански. Ми, наравно, не знамо и не прихватамо вјерујући да ће све то ЕУ помирити. Дај Боже, него ми се чини да у Европи траје велика свађа чији је који град и чија ће бити држава за годину или деценију?

Ваљало би да из немоћи, као и много пута раније, не отворимо међусобне фронтове, а не би нам био први пут.

Додуше, у таквим тучама, а учествовао сам, неки Срби „изгубе главу“, а неки душу!

Можемо ли једном научити од других?

Или да чекамо да нас с времена на вријеме обрадује предсједник Милатовић, којега смо изабрсли, а учествовао сам, да побиједимо зло.

Ваљало би да размишљамо о добру, па ће и кренути на добро.

Горан Даниловић/ИН4С