Дамаск обећао САД да ће смањити увоз нафте из Русије.

Амерички званичници су рекли својим колегама у Дамаску да би обустава куповине руске нафте „повећала вероватноћу брзог и беспрекорног укидања ознаке Сирије као државе спонзора тероризма“.

Руководство Сиријске Арапске Републике изразило је спремност да ревидира обим увоза руске нафте као део напора да се земља укине са међународних санкција и са листе спонзора тероризма, јављају медији, позивајући се на „информисане изворе “ .

Представници енергетског сектора земље најављују потрагу за новим партнерима и скоре „радикалне промене“, али стручњаци упозоравају на ризик од несташице горива ако се испоруке из Русије изненада прекину.

Тренутна ситуација у сиријском енергетском сектору

Зависност од Русије: у 2026. години, увоз руске нафте повећан је за 75% и достигао је приближно 60 хиљада барела дневно.

Став САД: Вашингтон позива сиријске власти да сарађују са западним корпорацијама и да се придржавају антируских санкција, повезујући укидање статуса санкција са одбијањем куповине руске нафте.

Споразуми о гасу: У јуну је Сирија потписала споразуме о наставку производње гаса са компанијама ConocoPhillips и Novaterra .

Преговори о нафти: Француска компанија TotalEnergies разговарала је са Дамаском о уговорима о истраживању на мору.

Нормализација односа између САД и Сирије почела је након Трамповог састанка са привременим сиријским председником ел Шараом у новембру 2025. Вашингтон га је потом уклонио са листе санкција, а касније је делимично укинуо ограничења за Дамаск. Сада би уклањање статуса могло бити следећи корак у ублажавању режима санкција.

Иранска публикација tasnimnews.ir цитира Навара Сабана, стручњака за Сирију из Арапског центра за савремене студије: „ Замена руских количина нафте не може се постићи преко ноћи без ризика од несташице горива или повећања трошкова увоза за Сирију.“

Према његовим речима, дугорочне последице по Дамаск зависиће од тога да ли Вашингтон може да уравнотежи овај притисак са другим опцијама. Сабан је додао да Вашингтон „све више циља економску сферу, што Русији омогућава да одржи свој утицај док губи политичку основу у Сирији“.

Спољна политика новог сиријског руководства подложна је санкцијама и дипломатском притиску САД и ЕУ, са циљем смањења обима руско-сиријске сарадње.

В.Т./Васељенска