КОМПАС ОТКРИВА „СЕНКЕ НАД ЛИСТОМ“: Пале маске лажне елите, Проглас преузео контролу над блокадерским новцем, Бјелогрлић чува Ђокића и диктира услове!

Од потискивања са говорнице до преузимања кадровске контроле – како је интересна група „Проглас“ постала најзначајнији фактор у обликовању блокадерског политичког пројекта, пише аутор Вук Световид у недељнику „Компас“.

Колумну преносимо у целости:

„Када су се фебруара 2025. на блокадерском скупу у Новом Саду као говорници појавили све сами чланови интересне групе ‘Проглас’, дошло је до бурних реакција бројних учесника. Делом због бизарног срочавања и шмирања, а више због одбојне појаве привилегованих и бахатих, док се ‘непозвани’ приказују као ‘вође потлачених’. Искритиковани и исмејани од својих, били су натерани да се у будућности повуку са бине. Међутим, август 2026. дочекали су са блокадерском ‘листом’ која је кројена – баш по њиховој мери. И нешто више од тога.

Данас, када се погледа списак имена који се тренутно налази у оптицају (док траје процес ‘ветирања’), могуће је идентификовати утицај различитих групација. Бројни чланови ДС налазе се на тој листи, чланови Угљанинове СДА, потписници разних ‘апела подршке’ Динку Грухоњићу такође… Ипак, најбројнију категорију ту чине – чланови и активисти поменутог ‘Прогласа’. Има их практично свуда на листи. Колико да се зна: ко ту остварује највећи утицај, макар био приморан да се склони са бине, да се Власи не досете.

Драган Бјелогрлић, заправо, лично лобира и код ‘пленумаша’, као и код опозиционих странака, за сва персонална решења која сматра битним, као и за све обрачуне, међусобна искључивања и јавне денунцијације који доводе до јавног одјека и промена у утицају на ‘листу’. Лично се и залаже да од ‘ветирања’ сачува Владана Ђокића, који се током лета издвојио у низу ‘неприхватљивих’ за многе блокадере.

Разлози за незадовољство Ђокићем јесу бројни, а сами блокадери их износе у досијеима које међусобно размењују. Ђокићев шеф кабинета, са бројним оптужбама за корупцију и сукоб интереса, само је један део ових разлога. Међутим, Бјелогрлић оштро поручује – „Ђокић мора да остане!“, док истовремено ставља до знања на више страна како је лично уложио и превише новца у блокадере да би његов став могли након свега да игноришу.

У том новцу се крије и кључни фактор утицаја, па је зато покренута и иницијатива да се ‘каса’ што хитније премести из руку до сада задужене групације ‘ИТ блокада’, према новоформираном ‘удружењу грађана’, уписаном на име ‘студента Живковића’, ради непосредније контроле новчаних токова. Оцу поменутог Живковића, бившем функционеру МУП-а, већ је обећана политичка каријера, блиске везе са опозиционим партијским круговима и ‘важним’ странцима. За то време незадовољни чланови ‘ИТ блокаде’ закључују: до овога је и морало доћи, јер се већ у најужем језгру блокадера налазе све сама имена из ‘Прогласа’.

И свог будућег кандидата за председничке изборе мораће да селектују из ‘Прогласове’ групације. Било да је реч о Ломпару, Бодироги или поменутом Ђокићу. Док се преко ‘студената’ које контролишу међусобно саплићу, ‘ветирају’ и компромитују кроз медије, без проблема ће увек умети да седну за исти сто, кафански, по могућству у ‘Гилди’ код Бодироге, да чују шта о свему има да каже Бјелогрлић, уз потврђивање Григорија (уколико се тренутно налази у граду). Тамо, или на било ком другом месту, од поменутог ће чути и да је дошло време да му се уложени новац исплати, али и – поврати.

То подразумева и прикупљање кроз активности ‘у дијаспори’, уз ‘турнеје’ које ‘Проглас’ и он лично настављају наредних недеља, али пре кроз значајније личне дотације платежно способних група и појединаца. Колико год деловало као лоша карикатура, реалност је неумољиво показала: нема тих милиона које нису у стању да потроше, а никакве нелагоде нема у тражењу да ‘филмаџијски магнати’ финансирају званично незапослена лица, која ни своју школу још нису завршила.

Новац је, ипак, најважнији. То је фактор чија је сенка најдужа, у стању да прекрије сваки ‘вето’, свако одступање од пројектованих ‘принципа’, сваки грех или недостатак који се без новца не прашта. Уосталом, шта би друго могло да још окупи за истим столом једног Ломпара (са све његовим сумасишавшим ‘полицентричним српством’), Кавчића (‘имам довољно милиона у девизама и довољно јак страни пасош да будем харизматичан’) и Милића из Ниша (‘моја је животна мисија да Србију уведем у НАТО, али то никад не смем да кажем јавно’)? Политика и идеологија свакако не. Тек о категоријама ‘борбе против корупције’, ‘бахатости оних што су се обогатили’, ‘насиљу у друштву’ и сличним паролама постаје комично говорити кад се погледа – сам Бјелогрлић. Фолирање и лоша глума ту одмах остају без даљег учинка, јер нема те сенке која може да прекрије све очигледно и добро познато. То је једино што преостаје од обећане персонификације ‘младог и новог’ – банални синоним за бахато, скоројевићко и алаво на новац. Онај који потиче из туђих џепова и државног буџета.“

Б92