ШВЕДСКА ЋУТИ О ПРОГОНУ СРБА: Министарство спољних послова одбило да одговори, а онда признало да нема ниједан документ о Косову и Метохији

Документа шведског Министарства спољних послова откривају да ова држава, упркос сталном позивању на владавину права, људска права и европске вредности, није пружила конкретне одговоре на питања о положају Срба на Косову и Метохији, повратку српских судија и тужилаца у правосудни систем, хапшењима на Газиместану, заштити српских светиња и спровођењу Бриселског споразума. Након више дописа института „Српски мост“, шведско министарство је најпре одговарало општим формулацијама, потом саопштило да више неће коментарисати случај, а на крају навело да код себе нема ниједан документ обухваћен захтевом који се односио управо на ова питања.

Институт „Српски мост,  Институт за српску дијаспору, дијалог и иновације“, са седиштем у Малмеу, обратио се 5. јула 2026. године Министарству спољних послова Шведске са захтевом да се писмено изјасни о примени међународног права, преузетим обавезама Приштине и заштити људских права Срба на Косову и Метохији.

Дописи, које потписује оснивач Александар Спасић, су, поред Министарства, прослеђени шведском парламентарном Одбору за спољне послове, Одбору за питања Европске уније и појединим посланицима.

„Српски мост“ затражио је од шведских власти да објасне да ли Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље има правни значај, да ли је Приштина испунила обавезе преузете у дијалогу са Београдом, шта Шведска намерава да предузме због неформирања Заједнице српских општина и како оцењује положај и правну сигурност српског становништва.

Посебно је затражена оцена догађаја на Газиместану током обележавања Видовдана 28. јуна 2026. године. У допису су наведени извештаји о привођењима, убрзаним поступцима кажњавања, протеривањима и вишегодишњим забранама уласка, уз питање да ли су такве мере у складу са начелом сразмерности и правима загарантованим Европском конвенцијом о људским правима.

Институт је указао на могуће повреде права на правично суђење, слободе мисли, савести и вероисповести, као и слободе окупљања и удруживања. Оцењено је да се поступци приштинских институција не могу посматрати изоловано, већ као део ширег низа административних мера које непосредно угрожавају институционално, верско и културно присуство Срба на Косову и Метохији.

У допису је наглашено и начело pacta sunt servanda – да се преузете обавезе морају поштовати. Формирање Заједнице српских општина представљено је као централна и обавезујућа тачка договора постигнутих под покровитељством Европске уније, почев од Бриселског споразума из 2013. године.

Шведско Министарство спољних послова је 6. јула одговорило да влада подржава закључке председавајућег о проширењу ЕУ из 2025. године и рад специјалног представника Европске уније Петера Соренсена у дијалогу Београда и Приштине.

Међутим, није одговорено ни на једно од конкретних правних питања, од Резолуције 1244 и Заједнице српских општина, до хапшења Срба и догађаја на Газиместану.

Због тога је „Српски мост“ 7. јула затражио прецизне одговоре: да ли Шведска сматра да Резолуција 1244 и даље важи, да ли је Приштина испунила своје обавезе, које конкретне захтеве Стокхолм намерава да постави пред приштинске власти и да ли је спроведена самостална процена поступања на Газиместану.

Институт је посебно питао како Шведска обезбеђује да се услови који се тичу владавине права у процесу европских интеграција примењују доследно, а не селективно.

Нова питања упућена су 23. јула, након што је Европска служба за спољне послове оценила да су мере које онемогућавају повратак српских судија, тужилаца и другог правосудног особља на Косову и Метохији, по свему судећи, неспојиве са начелима владавине права и потребом постојања функционалног мултиетничког правосуђа.

Од Шведске је затражено да саопшти да ли ће унутар Европске уније покренути питање поновног укључивања српског правосудног кадра, како одсуство српских судија и тужилаца утиче на поверење у правосудни систем и да ли су од Еулекса или Европске службе за спољне послове тражене информације о поступцима који се воде против Срба.

Одговор Министарства од 29. јула показао је да Шведска не жели да заузме јаснији став.

На питање како оцењује саопштење Европске уније, одговорено је да Шведска, као чланица ЕУ, „стоји иза саопштења“. Када је упитана да ли ће се активно заложити за повратак српских судија и тужилаца, Министарство је позвало Београд и Приштину да поступају у складу са дијалогом о нормализацији и Охридским споразумом.

У одговору је наведено и да Косово треба да обезбеди „одговарајући ниво самоуправе у општинама са косовскосрпском већином“, али није јасно речено да ли ће Шведска предузети било какав конкретан корак.

Посебно је упадљив одговор на питање како одсуство српских судија и тужилаца утиче на поверење у правосуђе. Шведско министарство саопштило је да „не коментарише унутрашњополитичка питања ове врсте“.

„Српски мост“ је оценио да је таква формулација противречна, јер је сама Европска служба за спољне послове повезала ово питање са владавином права и функционисањем мултиетничког правосуђа. Ако се питањем баве институције Европске уније и ако је оно део дијалога Београда и Приштине, тешко га је истовремено представљати као искључиво унутрашњу ствар.

Ни на питање да ли је Шведска од Еулекса или Европске службе за спољне послове тражила посебне информације о правној сигурности Срба није пружен директан одговор. Наведено је само да Шведска „прима информације“ које деле те институције.

Институт је зато затражио једноставне одговоре са „да“ или „не“: да ли ће Шведска активно радити на повратку српског правосудног особља, да ли је тражила информације о случајевима који погађају Србе, на основу чега то сматра унутрашњополитичким питањем и да ли су управо ови проблеми представљени парламентарном Одбору за питања ЕУ.

Уместо одговора, 30. јула стигло је обавештење да Министарство спољних послова „неће даље коментарисати случај“. Наведено је да се, из начелних разлога, не износе интерне процене, појединачни контакти нити детаљи начина рада у конкретним предметима.

Након тога је „Српски мост“ затражио приступ службеним документима насталим од 1. јануара до 30. јула 2026. године. Захтев је обухватио евиденције, преписку, извештаје, инструкције, белешке са састанака, анализе и процене које се односе на повратак српских судија и тужилаца, правну сигурност Срба, заштиту објеката и имовине Српске православне цркве, хапшења, забране уласка и друге мере приштинских власти.

Тражена је и преписка шведског министарства са Европском службом за спољне послове, Еулексом, специјалним представником ЕУ за дијалог, шведским дипломатским представништвима, као и представницима у Београду и Приштини.

Одговор Министарства од 3. августа, под бројем UD2026/11831, донео је можда и најважније откриће, наиме после претраге унутар Министарства саопштено је да оно не поседује ниједан службени документ који одговара опису из захтева.

Дакле, према званичном одговору, у шведском Министарству спољних послова нису пронађени тражени документи о повратку српских судија и тужилаца, положају Срба, заштити српских цркава и манастира, хапшењима, забранама уласка, нити о комуникацији са европским институцијама у вези са овим питањима.

Министарство је навело да подносилац, уколико није задовољан одговором, може да затражи формалну одлуку надлежног министра, што је неопходно да би се предмет даље оспоравао пред шведском владом.

Документација тако показује необичан след догађаја, Шведска тврди да прати информације Еулекса и Европске службе за спољне послове, одбија да каже да ли је тражила било какве конкретне податке, питање српског учешћа у правосуђу назива унутрашњополитичким, прекида даљу комуникацију, а потом саопштава да не поседује документа обухваћена захтевом.

Овај случај зато не отвара само питање односа Шведске према Србима на Косову и Метохији. Он отвара и далеко шире питање: колико заиста вреде позивања европских држава на владавину права и људска права ако о прогону, хапшењима, ускраћивању правне сигурности и неиспуњеним обавезама Приштине немају ни конкретан став, ни одговор, а према званичном обавештењу – ниједан тражени документ.