ЧАНАК УДАРИО НА СПЦ И СРБИЈУ ИЗ ПОДГОРИЦЕ: Вучића и Москву оптужио да „заустављају Црну Гору на путу ка ЕУ“

Ненад Чанак поново је изнео низ тешких оптужби на рачун Србије, председника Александра Вучића, Српске православне цркве и Русије, овога пута гостујући на подгоричком порталу ЕТВ. Чанак је СПЦ означио као један од најјачих алата „политичког српства“, док је Београд и Москву оптужио да желе да спрече улазак Црне Горе у Европску унију. Ни ту се није зауставио, већ је актуелну политику Србије повезао са Меморандумом САНУ, Стеваном Мољевићем, „Начертанијем“ Илије Гарашанина и Вуком Караџићем.

Чанак је гостовао на подгоричком ЕТВ порталу, делу „Бамаксове телевизије“, чији је званични власник Иван Убовић, док се у достављеном тексту наводи да је неформално повезана са његовим оцем Ранком Убовићем, који се доводи у везу са такозваним Гранд кланом и Александром Михаиловићем, који се тренутно налази у притвору.

Говорећи о односима Србије и Црне Горе, Чанак је оценио да однос Александра Вучића и СПЦ према Црној Гори представља део шире политике Београда, али и интереса Москве да се Подгорица заустави на европском путу.

Према његовом тумачењу, Српска православна црква представља један од најснажнијих инструмената онога што назива „политичким српством“, док је као једну од опасности за Црну Гору навео њено наводно „унутрашње растакање“ и подстицање међунационалних сукоба.

Чанак је потом отишао и корак даље, тврдећи да оно што се данас дешава у Србији није нова појава, већ наставак политичких идеја које, према његовом мишљењу, трају деценијама, па и вековима.

„Режим Александра Вучића у Београду је само спољашња маска унутрашњег клупка београдских змија које трају већ дужи низ деценија, можда и векова. Треба бити свестан да то што се догађа у Београду није ништа ново“, рекао је Чанак.

У истом контексту поменуо је творце Меморандума САНУ, Стевана Мољевића и његов меморандум, Илију Гарашанина и „Начертаније“, али и Вука Караџића и текст „Срби сви и свуда“, покушавајући да актуелну политику Београда представи као наставак много старијег политичког концепта.

На мети његових критика нашла се и Српска православна црква.

Говорећи о црквеном питању у Црној Гори, Чанак се позвао и на блаженопочившег митрополита Амфилохија, износећи тезу да је Црна Гора након обнове независности имала право да формира сопствену православну цркву.

„СПЦ је један од најубојитијих алата ширења политичког српства које нема везе са етничким српством“, поручио је Чанак.

Он је Црну Гору представио и као простор од посебног геополитичког значаја за Русију, тврдећи да је реч о последњем делу северне обале Средоземља на којем Москва још има могућност да задржи одређени утицај.

Због тога, према Чанковом мишљењу, Подгорица мора истовремено да се супротстави ономе што он назива „великосрпским хегемонизмом“ и руском утицају.

„Црна Гора се мора борити са великосрпским хегемонизмом, који ће се, заједно са Русијом, борити да спречи да она уђе у ЕУ. Када је покушан државни удар, то је било зато да Црна Гора не уђе у НАТО“, изјавио је Чанак.

Тако је Чанак у једном наступу практично спојио СПЦ, Србију и Русију у исти политички наратив, представљајући их као препреку европским интеграцијама Црне Горе. Истовремено је своје оптужбе проширио далеко изван актуелне власти у Београду, повезујући данашњу Србију са идејама и документима из различитих периода српске политичке и националне историје.

Посебно оштар део његовог наступа односио се на СПЦ, коју није посматрао превасходно као верску институцију, већ као политички инструмент, док је питање њеног положаја у Црној Гори директно повезао са ширим геополитичким односом Београда, Москве и Подгорице.

Чанков наступ тако је још једном показао политички образац у којем се готово сваки снажнији утицај Србије, СПЦ или блиске везе српског народа у Србији и Црној Гори представљају као део наводног „великосрпског хегемонизма“, док се европске интеграције Црне Горе постављају као линија одбране од Београда и Москве.

Информер