Скандал у уџбенику за 5. разред: Срби „нестали“ из Црне Горе!

Добих данас од мог доброг пријатеља дјелове школског уџбеника за 5. разред основне школе из предмета Познавање друштва.

Небитно је ко су аутори, јер добронамјерни сигурно нису били када су ово писали. Недобронамјерни су били према својим прецима, према својим сународницима — најрођенијима — и, на крају, према истини, што је најжалосније у свему.

Читав један дио посвећен нацији и држави, као и националном бићу и осјећању, као да је Јозеф Гебелс писао тридесетих година прошлог вијека, када је требало изопштити једну заједницу из друштвеног и историјског постојања. И он је овако почео, текстовима у читанкама, а завршило се тако што је преко шест милиона баш тих, из те заједнице, нестало у бројним логорима широм Европе.

Срба у Црној Гори код ових аутора НЕМА. Ми не постојимо ни као национална мањина, а ни као конститутивни народ. Једноставно — нема нас.

Па гдје смо? Јесмо ли већ предодређени, по њима, да нестанемо? Ево, нестали смо из уџбеника. Хоћемо ли нестати и из свијести наших најмлађих?

Најмање 30% тих ђака национално се изјашњавају као Срби, барем се тако „пишу“ њихови родитељи, али они се уче да Срба у Црној Гори нема.

Можда аутори овог, назовимо, уџбеника мисле исто што и ја — да су Црногорци и Срби један народ. Неће бити да је тако. Ипак је прикривање постојања једног народа, оног који је ову Црну Гору стварао раме уз раме са онима који се национално изјашњавају као Црногорци, био једини мотив овог накарадног писања.

У овој лекцији се каже: „Наброј најмање пет припадника националних мањина.“

Ја покушах и стадох. Не могу. Како да их набројим? Ко су те мањине? Па кренух: Бошњаци, Албанци, Хрвати, Роми… Гдје ми је број пет?

Гдје ми је Петар ИИ Петровић Његош, гдје ми је Свети Петар Цетињски? Да ли да набројим и краља Николу? Гдје су ми Војислављевићи, Црнојевићи, гдје у томе припада Свети Јован Владимир? Гдје ми је Свети Василије Острошки?

Да ли и њих да набројим у националне мањине јер су се сви до једнога изјашњавали као Срби, или да их уопште и не набрајам? Да ли и они треба да нестану из уџбеника? Па ко ће онда остати ако њих нема?

На крају крајева, шта су то националне мањине? То су грађани Црне Горе и мени су најближи, али… Да се манемо ћорава посла.

Под хитно да се Министарство просвјете позабави овим историјско-друштвеним фалсификатима и овом перфидном и веома опасном антисрпском шизофренијом у нашем просвјетитељству, ако се уопште ово тиме може и назвати.

Уколико се то не деси — што је највјероватније — позивам родитеље да ову лекцију њихова дјеца прескоче и да то јавно саопште својим наставницима и професорима, а наставнике и професоре да се држе историјске истине и ништа више, а ни мање од тога.

Вама, који сте доносиоци одлука, поручујем: покрените у одборима и пленуму расправу о томе шта нам дјеца уче, ко им пише уџбенике, које се поруке у тим уџбеницима преносе и за чији рачун.

До тада, барем ви који сте исто што и ја, учите дјецу да знају ко су и шта су, да поштују и воле све који нису као они и да се свако јутро помоле Богу за нови дан, а ми ћемо овима који овако пишу дати „кеца ко врата“ умјесто наше дјеце.

Владимир Добричанин/Борба.ме