Хрватски злочин без казне: 31 година од свирепих убистава српских цивила у Гошићу и Вариводама

Како би прикрила трагове злочина, хрватска полиција је тела убијених тајно покопала на книнском гробљу под ознаком „непознат“. Тек у пролеће 2001. године истражитељи Хашког трибунала ексхумирали су њихове посмртне остатке у групи од 301 тела убијених током и након „Олује“, а породице су их идентификовале током 2002. године

Навршава се 31 година од свирепих и до данас некажњених убистава српских цивила у буковачким селима Гошић и Вариводе, просечне старости 70 година, извршених у недељама након завршетка хрватске војне акције „Олуја“.

„Иако су жртве биле искључиво старији људи који су остали у својим кућама, верујући тадашњим званичним гаранцијама безбедности, хрватско правосуђе ни три деценије касније нема одговор на питање ко је наредио и извршио ове злочине“, саопштено је из Информативно-документационог центра „Веритас“, преноси Срна.

Истиче се да до данас нико није осуђен ни за ове, ни за многи друге злочине након „Олује“ у суседним крајишким селима, а крајни исход ових некажњених догађаја је потпуно демографско гашење овог дела Далмације.

Злочин у селу Гошић код Книна одиграо се 27. августа 1995. године, када је из непосредне близине, на кућним праговима и у двориштима, убијено седам Срба из породице Борак, старих између 56 и 81 годину. Убијени су Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75) Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56).

Месец дана касније, 28. септембра 1995. године, готово два месеца по завршетку ратних дејстава, у оближњем селу Вариводе убијено је још десет српских цивила старих између 54 и 84 године, међу којима и седам чланова породице Берић. Убијени су Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67), Јован Берић (56), као и Угљеша Илијашевић (54), чије је тело пронађено у локалној цистерни за воду и кишницу.

Како би прикрила трагове злочина, хрватска полиција је тела убијених тајно покопала на книнском гробљу под ознаком „непознат“.

Тек у пролеће 2001. године истражитељи Хашког трибунала ексхумирали су њихове посмртне остатке у групи од 301 тела убијених током и након „Олује“, а породице су их идентификовале током 2002. године.

Споменици које су им у родним селима подигли општина Кистање и Српско народно веће до сада су више пута били мета вандала и скрнављења.

„Веритас“ истиче да се правосудни епилог ових догађаја претворио у потпуни фијаско.

„Под међународним притиском, тужилаштво у Задру је већ 1996. године оптужило шесторицу бивших хрватских војника Николу Рашића, Ивана Јаковљевића, Пера Перковића, Ивицу Петрића, Златка Ладовића и Недиљка Мијића за убиства из користољубља. Иако су четворица оптужених у истрази признала дело, суд у Задру их је исте године ослободио због „недостатка доказа“. Врховни суд Хрватске је ту пресуду укинуо, али је на поновљеном суђењу у Шибенику, 13. фебруара 2002. године, тужилац потпуно одустао од оптужнице, уз обећање да се покреће нова истрага против других потенцијалних починилаца“, наводи се.

Према попису становништва из 1991. године, у Гошићу је живело 107 становника,106 Срба, а у Вариводама 477 мештана, 472 Срба.

„Три деценије касније, према попису из 2021. године, у Гошићу живи свега 21 особа, при чему нема никог млађег од 40 година, док у Вариводама живи 61 становник, међу којима нема никог млађег од 25 година, што јасно осликава трајне последице егзодуса и злочина из 1995. године“, указано је из „Веритаса“.

рт