СРБИЈО, ХОЋЕШ ЛИ ОВО ДОЗВОЛИТИ: На дан сахране генерала Младића, Мерлин би да пева на месту српског страдања

Сахрана генерала Ратка Младића планирана је за суботу, 5. септембар. Истог дана на Спортском аеродрому у Краљеву заказан је концерт Дина Мерлина, певача који је током рата био део културног и пропагандног апарата Алије Изетбеговића, сарађивао са политичким врхом ратног Сарајева и јавно исказивао дивљење Атифу Дудаковићу.

Док српски народ буде испраћао команданта Војске Републике Српске, у Краљеву би требало да наступи човек који је своју популарност стављао у службу ратне политике Алије Изетбеговића и деловао у политичком окружењу Атифа Дудаковића, Насера Орића и других команданата муслиманских снага у Босни и Херцеговини.

О Мерлиновом односу према Дудаковићу најбоље сведоче његове сопствене речи, изговорене својевремено у Бихаћу:

„За десет година, откако сам узео гитару у руке, поделио сам стотине и хиљаде аутограма, али сам данас први пут у животу жарко желео да и ја добијем један аутограм — и добио сам га. Добио сам аутограм од генерала Дудаковића.“

Атиф Дудаковић није само спорна личност из ратне прошлости, већ командант чије су јединице довођене у везу са тешким злочинима над српским становништвом и присталицама Фикрета Абдића. Радио-телевизија Републике Српске приказала је снимке поступања припадника Петог корпуса у Изачићу 9. јула 1994. године, на којима се чује наредба:

„Стрељати на лицу места!“

Човеку чији се глас повезује са таквом наредбом Мерлин је пришао, исказао поштовање и затражио аутограм. Зато његов наступ у Краљеву не може бити посматран као обичан музички догађај лишен историјског, политичког и моралног значења.

Додатну тежину даје место на којем је концерт заказан. Организатори протеста подсећају да је на простору Спортског аеродрома током Другог светског рата стрељано више стотина радника, док се у непосредној близини налази гробље „Барутана“, на којем су сахрањени браћа Милић и други погинули српски борци.

Простор обележен страдањем не може бити сведен на површину за бину, озвучење и комерцијални спектакл. Избор извођача и датума наступа на таквом месту мора подразумевати свест о историјском памћењу заједнице, поштовање жртава и одговорност према њиховим породицама.

Краљево је већ рекло „Нећеш певати“

Чланови Удружења ратних војних инвалида и других борачких удружења организовали су на Тргу српских ратника потписивање петиције против одржавања концерта. Покрет „Срце хероја“, уз подршку патриотских и борачких организација, одржао је и мирни протест под називом „Нећеш певати“.

Организатори су поручили да ће употребити сва законска и мирна средства како би спречили концерт. Уколико надлежни органи не реагују, најавили су блокаду Спортског аеродрома, постављање шатора и непрекидни боравак на простору предвиђеном за монтирање бине и озвучења.

„Ми чланови Покрета ‘Срце хероја’ нисмо хероји, ми смо само свеће које осветљавају пут страдања погинулих бораца у српским земљама и, као њихови вечити стражари и чувари достојанства, поручујемо: У Краљеву сигурно нећеш певати, Дино“, поручио је председник Покрета Синиша Ж. Ивановић.

Србија не сме сопствене жртве, борце и историјско памћење да подреди комерцијалном интересу и релативистичкој пароли да „музика нема границе“. Уметност може да превазилази државне и културне границе, али ниједан јавни наступ не постоји изван историјског контекста, моралне одговорности и поштовања према заједници у којој се одржава.

Музика може да повезује народе, али не може да поништи изговорене речи, политичке изборе и јавно исказано поштовање према људима чије су јединице оставиле српске жртве, спаљена села и породице без својих најмилијих.

Србија ће 5. септембра испраћати генерала Ратка Младића. Хоћемо ли истог дана куповати карте и давати новац човеку који се дивио Атифу Дудаковићу? Хоћемо ли дозволити да његов глас одјекује са места српског страдања док српски народ сахрањује човека којег памти као симбол одбране и опстанка Републике Српске?

Одговорност за овакву одлуку не припада само борачким удружењима и грађанима Краљева, већ целокупном српском друштву и његовом односу према сопственим жртвама, памћењу и достојанству.