РОЂАЦИ, КУМОВИ, КОНКУБИНЕ И ЛОВЕЛАСИ: Бјелогрлићев клан окупљен око „Прогласа“ приватизовао дечји фестивал у Нишу и српско глумиште

Помпезно најављени дечји филмски фестивал у Нишу поново је разоткрио мрежу породичних, кумовских и партнерских веза у делу српског глумишта окупљеном око лидера „Прогласа“ Драгана Бјелогрлића.

На познатом налогу „Народни непријатељ“ на друштвеној мрежи Икс објављен је детаљан приказ односа међу учесницима фестивала, уз тврдњу да се иза најављених 120 глумаца заправо налази затворени круг од свега неколико међусобно повезаних породица.

„Бјелин дечји филмски фестивал у Нишу. Најављено 120 глумаца, а заправо се ради о четири или пет породица, међусобно повезаних крвним, кумовским и партнерским везама“, наведено је у објави.

Ко је коме ко у Бјелогрлићевом кругу?

На врху списка налазе се Драган Бјелогрлић и његов син Алексеј, а затим и бројна позната имена чије се породичне и кумовске везе годинама преплићу унутар истог професионалног круга.

Међу њима је Марко Јанкетић, син глумаца Мише Јанкетића и Свјетлане Кнежевић и кум Горана Богдана. Наводе се и браћа Сергеј и Бранислав Трифуновић, синови глумца Томе Трифуновића.

Анђела Јовановић је ћерка Драгана Гагија Јовановића и Бранке Пујић, која је тетка Петра Бенчине, председника удружења које формално организује фестивал. Бенчина је, истовремено, супруг глумице Тамаре Драгичевић, чији је брат такође глумац Миодраг Драгичевић.

На списку се налази и Катарина Жутић, ћерка Светлане Цеце Бојковић и Милоша Жутића. Аутор објаве указује и на шири круг породичних веза, наводећи да је Цеца Бојковић била удата за редитеља Муција Драшкића, који је из првог брака са глумицом Мајом Чучковић добио ћерку Иву Драшкић Вићановић. Она је као деканка Филолошког факултета подржавала факултетске блокаде.

Објављени списак обухвата и друге глумце повезане породичним, брачним, партнерским или кумовским односима. Уместо разуђене професионалне сцене, добија се слика затвореног круга у којем се исти људи смењују у филмовима, серијама, фестивалским програмима и удружењима.

Државни послови за оне који нападају државу

Посебно питање представља чињеница да многи из тог круга годинама добијају улоге и послове у пројектима финансираним јавним новцем, док истовремено наступају као најгласнији противници државе и њених институција.

Они се у јавности представљају као независни и побуњени део културне сцене, али њихове каријере у великој мери почивају на домаћим продукцијама, јавним конкурсима, државним установама, фестивалима и пројектима које финансирају грађани Србије.

Зато прича о нишком фестивалу превазилази питање једног програма и његових учесника. Она отвара питање начина на који се у српској култури распоређују улоге, новац и утицај.

Када се иза 120 најављених учесника појави мрежа неколико породица, кумова и блиских сарадника, тешко је говорити о отвореној конкуренцији и једнаким приликама. Реч је о систему у којем припадност повлашћеном кругу често вреди више од талента, рада и професионалних резултата.

Фестивал који би требало да буде посвећен деци и филмској уметности тако постаје још један инструмент политичког умрежавања и јавне промоције круга окупљеног око „Прогласа“. Они који се у јавности најгласније позивају на правду, једнакост и борбу против привилегија требало би најпре да објасне породичне и кумовске монополе.

Информер