Није их џабе подржао Аљбин Курти: Блокадери шиптарским методама злоупотребе деце против српске полиције и грађана

Малолетна деца у првим редовима протеста пред полицијом отворила су озбиљно питање границе политичке борбе и одговорности оних који их доводе у потенцијално ризичне ситуације.

Умирућа обојена револуција у предизборној кампањи која долази већ добија обрисе покушаја насилног отимања власти. Данашња дешавања у Ужицу сведоче о томе да блокадери не намеравају мирно да поднесу изборни пораз који им следи. Штавише, прибегли су најгорим, нечовечним методама борбе против снага реда и грађана који подржавају политику председника Србије Александра Вучића.

Разумевајући да им је подршка на рекордно ниском нивоу и да више никога не занимају блокаде и рушење уставног поретка, малолетну децу предшколског узраста почели су да гурају у прве редове, излажући их опасности да буду повређена у евентуалном сукобу са полицијом.

Методе које смо од осамдесетих година прошлог века виђали на Косову и Метохији од стране албанских екстремиста данас су, према оцени аутора, примењене у граду на Ђетињи. Када је кренула албанска побуна на Косову и Метохији, почела је 1981. године демонстрацијама на Универзитету у Приштини. Једнако као у централној Србији у јесен 2024. године, део тзв. академске елите кренуо је у обрачун са државом.

Будући слабији, малобројнији и без конкретног плана и програма, албански екстремисти су током сукоба са тадашњом милицијом оптуживани да користе цивиле, укључујући децу, у пропагандне сврхе. Знајући да би евентуалне фотографије и видео-записи било каквог насиља над децом могли да обиђу цео свет и послуже пропаганди, присуство деце у ситуацијама у којима је могло доћи до интервенције снага реда имало је огроман пропагандни потенцијал.

Слични пропагандни обрасци коришћени су и деведесетих година, током ратова на простору бивше СФРЈ, када су слике цивилних жртава постале једно од најмоћнијих средстава медијског рата. Ипак, најтежи примери тичу се отвореног оружаног сукоба у јужној српској покрајини.

Блокадери данас и опасна паралела са случајем Адема Јашарија

Случај Адема Јашарија и његове породице постао је једна од кључних тачака у мобилизацији косовских Албанаца и јачању ОВК.

Многобројна породица Јашари живела је у родовском типу заједнице, у којој су били Адемов брат Хамез, братанци и бројна друга родбина. Адем Јашари био је један од истакнутих припадника ОВК, организације која је током деведесетих изводила оружане нападе на припаднике српске полиције и друге мете.

Након што су снаге МУП-а окружиле комплекс породице Јашари у Доњем Преказу, уследио је вишесатни оружани сукоб у којем су, поред наоружаних припадника групе, страдали и чланови породице, међу њима жене и деца.

Управо присуство великог броја цивила током оружаног обрачуна остало је један од најконтроверзнијих аспеката читавог догађаја и касније је снажно коришћено у пропагандном рату око Косова и Метохије.

Тај догађај постао је један од кључних тренутака за масовнију мобилизацију ОВК и ширење албанске побуне. Слике страдалих чланова породице Јашари обишле су свет и имале огроман пропагандни ефекат.

Оно што данас гледамо у Ужицу, наравно у потпуно другачијим околностима и без оружаног сукоба, отвара питање које се не сме игнорисати: због чега се малолетна деца доводе у прве редове политичких протеста и излажу ситуацијама у којима може доћи до интервенције полиције?

Уколико организатори рачунају да ће евентуалне фотографије или снимци деце у близини полицијског кордона имати снажан ефекат у домаћим и страним медијима, онда је реч о посебно опасној политичкој тактици.

Посебну тежину свему даје чињеница да је Аљбин Курти отворено подржавао протесте у Србији и повлачио паралеле са ранијим протестима против власти у Београду.

Курти подржао блокадере међу првима: Позвао се управо на протесте против Милошевића
Подршка протестима у Србији стизала је и из региона, а међу онима који су се јавно оглашавали био је и Аљбин Курти.

Он је још средином децембра 2024. године коментарисао политичке прилике у Србији, тврдећи да Србија није демократска држава и говорећи о стању људских и мањинских права.

„Ми знамо из историјског искуства како се ово завршава, али изгледа да Београд није научио ништа из своје прошлости“, рекао је Курти.

Потом се директно осврнуо и на студентске протесте:

„Знамо како су се студентски протести са Милошевићем завршили“, додао је.

Поређење актуелних протеста са догађајима који су претходили промени власти 2000. године може се тумачити као порука да Курти у протестима види могућност озбиљне политичке промене у Београду.

Курти је својевремено био затворен у Србији, а ослобођен је 2001. године. Данас, као један од кључних политичких актера у Приштини, отворено коментарише унутрашња политичка збивања у Србији.

Због тога се поставља питање да ли је случајност што политичку подршку протестима пружа управо Курти, док се истовремено на протестима појављују малолетна деца у непосредној близини полицијских кордона.

Без обзира на политичко опредељење родитеља или организатора протеста, једно би морало да буде изнад сваке политичке борбе: безбедност деце.

Деца не смеју да буду ни штит, ни политички аргумент, ни кадар намењен телевизијским камерама и друштвеним мрежама. Уколико их неко свесно доводи на место на којем очекује сукоб или интервенцију полиције, јавност има пуно право да пита због чега то чини и ко би сносио одговорност уколико дете буде повређено.

24.седам.рс