УСТАШКИ ПИР У ВУКОВАРУ, ЕВРОПА НЕМО ПОСМАТРА: Томпсон дириговао покличем НДХ, а хиљаде гласова запретиле Србима и Србији

фото: принтскрин
Концерт Марка Перковића Томпсона у Вуковару поново је показао колико су дубоко усташка симболика и мржња према Србима укорењене у делу хрватског друштва. Док се Србији непрестано држе лекције о прошлости, Европа пред отвореним истицањем поздрава из времена НДХ поново остаје без гласа.
Вуковар је протекле ноћи претворен у позорницу за промоцију усташког поздрава, ратне симболике и порука усмерених против српског народа. Марко Перковић Томпсон започео је песму „Бојна Чавоглаве“ покличем „За дом“, на шта су му хиљаде окупљених одговориле „Спремни“.
Да све не остане само на узвицима из масе, организатори су се побринули да спорни поздрав буде исписан и на небу изнад Вуковара. Током извођења песме „Клетва краља Звонимира“ дронови су обликовали ратне мотиве, ознаке хрватских јединица и натпис „За дом спремни“. О томе је известио и хрватски портал „Индекс“.
Томпсон повео поклич, маса одговорила
Томпсон је „Бојну Чавоглаве“ започео узвиком „За дом“, после чега је публика громогласно одговорила „Спремни“. У маси су запаљене бакље, док је хиљаде људи заједно са певачем узвикивало поздрав који је био званични поздрав усташког покрета и Независне Државе Хрватске.
Ни сам хрватски „Индекс“ није могао да прећути шта се догодило, објавивши снимак под насловом: „Томпсон у Вуковару повео ‘Бојну Чавоглаве’ уз ‘За дом’. Публика одговорила: ‘Спремни’“. Снимак и извештај „Индекса“
То није био изолован испад неколицине посетилаца, већ део самог сценарија концерта. Поклич је дошао са бине, маса га је прихватила, а потом је исти натпис светлосним перформансом приказан изнад читавог града.
Песма са отвореном претњом Србима и Србији
Посебно је скандалозно што „Бојна Чавоглаве“ садржи и стихове у којима се српским добровољцима поручује да ће их „стићи рука и у Србији“. Зато извођење ове песме, праћено усташким покличем и ратном еуфоријом, не може бити представљено као обичан музички програм нити безазлена прослава „домољубља“.
Реч је о порукама које у контексту Вуковара и страдања српског становништва добијају додатно претеће значење. Након истицања усташких симбола, атмосфера је прерасла у отворено подсећање на рат и демонстрацију нетрпељивости према Србима и Србији.
Град пун црних мајица и ратних обележја
Вуковар је још од јутарњих часова био испуњен Томпсоновим присталицама, од којих су многи носили црне мајице, беретке, заставе и различита ратна обележја. На небу су се смењивали прикази „Тигрова“, ратника, знака специјалне полиције „Мач и муња“, вуковарског водоторња и спорног поздрава.
Концерт су пратили ватромет и снажна ратна сценографија. Међу посетиоцима је био и градоначелник Сиња Миро Буљ, док су се Томпсонове песме певале у околним локалима и сатима пре почетка наступа.
Све је представљено као патриотски и хуманитарни спектакл, али је садржај концерта поново показао шта се под таквим формулацијама све покушава нормализовати.




Хрватски званичници говоре да „нема мржње“
Градоначелник Вуковара и други хрватски званичници покушавају да Томпсонове концерте представе као окупљања људи који воле своју земљу и никога не мрзе. Међутим, ту слику руше сами снимци: усташки поздрав долази са бине, прихватају га хиљаде људи, а затим се исписује и на небу.
Није довољно тврдити да мржње нема док се истовремено промовишу симболи режима одговорног за масовно и систематско убијање Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Томпсон одбацује оптужбе да велича фашизам и тврди да пева о вери, породици и домовини, али спорни поздрав и симболика редовно прате његове наступе. Због тога су његови концерти раније забрањивани у појединим европским градовима.
Европа поново примењује двоструке аршине
Европске институције Србији редовно држе предавања о суочавању са прошлошћу, регионалном помирењу и „европским вредностима“. Ипак, након вуковарског концерта за сада нема упоредиво снажне и јавно видљиве реакције на масовно узвикивање поздрава НДХ и његово исписивање на небу.
Када се у Србији појави спорна порука, реакције стижу готово истог тренутка. Када се у чланици Европске уније пред хиљадама људи узвикује усташки поздрав, све се релативизује као песма, традиција или патриотизам.
То ћутање није неутралност. Оно омогућава да се усташка симболика постепено претвара у прихватљив део јавног простора, а историјски ревизионизам у државно толерисани спектакл.
Вуковарски концерт зато није само још један Томпсонов наступ. Он је слика Европе која Србима говори да морају непрестано да се извињавају и одричу својих симбола, док пред величањем идеологије која је спроводила геноцид над српским народом упорно затвара очи.
