После пожара следи најтежи део: Како спасити биодиверзитет Делиблатске пешчаре?

Декан Шумарског факултета Бранко Стајић, истакао је да се већ анализирају врсте које су погодне за пошумљавање након пожара у Делиблатској пешчари.

Пожар који је захватио више од 3.500 хектара Делиблатске пешчаре и даље није у потпуности угашен, а гашење отежавају јак ветар, песковито тло, густо растиње и изузетно неприступачан терен.

Са ватреном стихијом бори се локално становништво, ватрогасци, волонтери, уз помоћ хеликоптера и авиона.

За обнову Делиблатске пешчаре биће потребне године, а за поједине делове шумског екосистема и деценије. Процес обнове најпре захтева уклањање оштећених стабала и процену штете, а потом пошумљавање, навео је декан Шумарског факултета Бранко Стајић.

У разговору за РТС, декан Шумарског факултета је истакао да први корак мора бити детаљна процена стања на терену.

Најпре уклонити оштећена стабла и мапирати терен

Након гашења пожара, опасност не нестаје, поједина жаришта могу поново да се активирају, а полусува и оштећена стабла представљају додатни ризик и за здраве делове шуме.

„Још увек постоје озбиљне опасности да ће се поново појавити мали пожари на појединим местима. Након тога је потребно проверити свако то полуспаљено дрво. Тај гориви материјал који је остао, сува стабла, полусува стабла, требало би полако да се уклањају“, рекао је Стајић.

Оштећена стабла могу постати жариште за појаву и ширење инсеката, пре свега поткорњака, који нападају ослабљена стабла и могу угрозити околне здраве шуме.

„Потребно је са степеном оштећења, са остацима, детектовати затечено стање и на бази тога ући у припрему за санацију тог подручја“.

Неопходно је сачекати да се земљиште стабилизује, да се песак охлади и да почне природна ревитализација, а прерано пошумљавање може бити контрапродуктивно.

„Све зависи од јачине пожара и од тога шта је остало после тих пожара. Сва та полусува, изгорела, полузгорела стабла морају се уклонити и посећи. Мора се детектовати степен њиховог интензитета, штете од пожара. Затим све оно што је по земљи уклонити и сачекати да се земљиште смири, да се песак охлади, да се полако ревитализује“, објаснио је декан.

Прве младе шуме за пет до десет година

Брзина обнове зависиће од тога који је део екосистема уништен. За повратак шумског екосистема биће потребно знатно више времена.

„Приземна вегетација и травнате формације могу то релативно брзо. Тај процес би се састојао од природне ревитализације на оним местима која су најбоље очувана. На оним местима где има мало траве и зеленила, ту би се могао радити неки подстицај природној ревитализацији, а на оним местима где је то сасвим уништено и где долази шумска вегетација, ту би морали радити пошумљавање“, навео је Стајић и истакао да је за травнату и жбунасту вегетацију потребно неколико година, док би се млада багремова шума могла формирати за пет до десет година, а боровим шумама би, према његовој процени, било потребно око десет до двадесет година.

Опоравак ће трајати деценијама

Стајић наводи да се на Шумарском факултету већ анализира које су врсте погодне да поднесу све екстремније климатске услове, како би биле погодне за пошумљавање.

„Изненађујуће је да сигурно неке врсте дрвећа које се сада користе у такве сврхе неће бити у стању да одговоре на ове услове и неће моћи да се адаптирају“, упозорио је декан и додао:

„Бор је таква врста да може да успева на најгорим, најтежим стаништима где ниједна друга врста, па чак ни друга култура, не може да успе“.

Упркос огромним размерама пожара, Стајић као најважнију чињеницу издваја то што није било људских жртава и што су објекти околног становништва остали сачувани.

„Последице свега овога ће бити велике за екологију, за економију, за шумарство, за све појединце који се тамо налазе, али и за цело друштво“, закључио је професор Бранко Стајић.

РТС