МАТРИЦА НАТАШЕ КАНДИЋ НА „СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ”: Кандидат Мирза Рамусовић умањује размере српског страдања у Подрињу

Мирза Рамусовић, кандидат такозване „Студентске листе”, оспорава податке о размерама страдања Срба у Подрињу и користи бројке које се уклапају у наратив Фонда за хуманитарно право, чија је оснивачица Наташа Кандић.

Породице убијених Срба више од три деценије чекају правду, док Рамусовић њихово страдање своди на пребројавање, сужавање географског подручја и раздвајање цивилних од војних жртава. На тај начин покушава да оспори број од 3.267 страдалих Срба у средњем Подрињу и Бирчу.

На друштвеним мрежама поново је објављен текст Мирзе Рамусовића из 2021. године, човека који се данас налази међу кандидатима  „Студентске листе ”.

У тој објави Рамусовић расправу о Сребреници започиње говорећи о „суманутим теоријама”, а затим као једну од њих наводи тврдњу да је у селима у околини Сребренице убијено 3.267 српских цивила.

Позивајући се на податке које приписује институцијама Републике Српске, Рамусовић наводи да је на подручју шест општина страдало 2.385 Срба, од којих су, према његовим речима, 1.974 били војници, 387 цивили, док су 24 лица сврстана у категорију „непознат статус”.

У Братунцу се сваке године служи помен за 3.267 погинулих српских цивила и бораца са подручја средњег Подриња и Бирча. Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица навео је и да је у „Атласу злочина над Србима” само током 1992. године евидентирано 76 масовних стратишта са четири или више убијених, од којих се чак 26 налази у средњем Подрињу. За злочине над 3.267 Срба на том подручју изречене су свега четири пресуде, са укупно 29 година затвора.

Према наводима Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих, већину жртава чија би имена требало да буду уклесана у будућем меморијалном центру у Братунцу чинили су цивили.

Српско страдање у Подрињу није апстрактна статистика погодна за политичко надмудривање.

На Божић 1993. године у Кравици је убијено 49 српских цивила и војника, 80 људи је рањено, а седам нестало. Запаљено је 688 српских кућа и око 2.000 помоћних објеката, док је 101 дете остало без једног или оба родитеља. За тај злочин нико није одговарао.

Рамусовић безобзирно умањује размере злочина над Србима и њихове жртве претвара у предмет политичког прекрајања. То је посебно неприхватљиво када долази од човека који данас претендује да постане народни посланик и одлучује у име свих грађана Србије.

„Студентска листа” мора да одговори зашто је човека са оваквим ставовима кандидовала за народног посланика и да ли стоји иза његових речи. Ово више није политика, већ морални суноврат гори од аутошовинизма и недопустиво поигравање са убијеним Србима и болом њихових породица. Листа која прећути овакво гажење жртава постаје саучесник у њиховом поновном брисању.